Vrtoglave dubine dna
Od Velike francuske revolucije skupština je sinonim za izražavanje narodne volje i demokratije. I dok je većina zemalja, pogovoto u Evropi, uveliko prvazišla „dečije bolesti“ demokratije, i niko tamo i ne pomišlja da pokrade izbore i narodnu volju, ovde je na delu duboko poigravanje sa građanima, nosiocima suvereniteta.
I tako, dok se uveliko priča o novim ili ponovljenim beogradskim izborima, zaboravlja se da je krađe bilo i na drugim lokalnim izborima, a naravno i na parlamentarnim. Bilo kako bilo naprednjački blok, sa SPS i inima, žurno je priznao mnadate i zakazao izbor predsednika Skupštine za 11. mart, ali, gle čuda, predsednik države Aleksandar Vučić, veče pre toga, saopštava javnosti da se sednica odlaže za nedelju dana. Kao razlog navodi biranje potpredsednika kao i formiranje skupštinskih tela.
Međutim, u svemu ovome jasno je da u Srbiji nema prave države, gde izvršnu vlast kontroliše zakonodavna, odnosno Narodna skupština, a nema ni naznaka da treća poluga, pravosudna, radi profesionalno, nezavisno i savesno svoj posao. A uz put desila se Mala Krsna, očiti dokaz da naprednjaci koriste istu tu državu u partijske svrhe, jer i policija i lokalna samouprava krše zakone ove zemlje, na primer o prebivalištu.
Desio se i miting u hali „Šumice“ gde predsednik države poziva na obračun sa opozicijom, pri tome vređajuđi i članove svoje stranke da ih nigde ne bi bilo da nije njega da ih predvodi. Podrazumeva se da je mislio i na Aleksandra Šapića i svu ostalu „plejadu“ funkcionera.
Nekako se u ovom vremenu desilo i objaljivanje „KRIKA“ o povezanosti sa kriminalcima bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića i načelnika BIE Marka Parezanovića i da su pomogli narko bosu Darku Šariću, a pomenuto je i kodno ime Oskar, koji je iznad ove dvojice visokih bezbedonosnih dužnosnika, i da ima uticaj i na predsednika Kasacionog, najvišeg, suda. I za jednu pravu državu ovo bi bilo previše.
Niti reaguje tužilaštvo, a dužno da na svaki pomen kriminala reaguje, niti je prstom mrdnulo. Naravno, nisu se oglasile nadležne institucije ni za prenos mitinga u „Šumicama“, jer to nije dozvoljeno dok ne počne izborna kampanja, a izbori nisu ni zakazani, a takođe ni za Malu Krsnu, tobož to je običan izlet građana do Voždovca.
Ipak, u ovome političkom „obreteniju“ opozicija je zabeležila poene, jer je i predsednik države priznao „grešku“ sa najavom beogradskih izbora za 28. april i pomerio ih za 2. jun, čime bi se izborne malverzacije bacile pod tepih. Učinjen je i korak više, te se traži i respektabilna komisija koje će nadgledati izbore, a dugoročno i privremena vlada slično izborima u Severnoj Makedoniji, a tu su i stari zahtevi revidiiranja biračkog spiska, ravnopravno predstavljanje u medijima, pre svega otvaranje RTS.
U svemu ovome ne malu ulogu imaće i predstavnici Evropske komisije, ali je očigledno da je mnogo šta „trulo u državi“. Upitni su i lokalni izbori u sedamdesetak opština i gradova, i to već kada je naprečac doneta odluka o izborima u 65 sredina, a opet ne malo pod upitom zašto su podneli ostavke gradonačelnici i predsednici opština, jer je to samo bio Vučićev hir.
Simptomatično je da se do sada, a prošlo je gotovo tri meseca od izbora, nije oglasio ni najnadležniji, Ustavni sud. A kad će, ne zna se, jer, na primer, za sličnu krađu na lokalnim izborima u Šapcu 2020, ni do danas! Novina je da je sam predsednik Vučić zapretio svojim saradnicima da ne prave izborne marifetluke, u cilju legitimnosti i legaliteta, ali je veoma upitno da on ništa ne zna o krađi izbora, kako je rekao “nikad čistiji i pošteniji“.
A već dugo Narodna skupština nije narodna, jer ti tzv. narodni poslanici su izabrani sa partijske liste, i ne odgovraju građanima već stranačkoj centrali, a ovde u Srbiji, samo u SNS praktično odgovaraju jedino svome šefu, koji bi, eto, trebalo da odražava državno jedinstvo.
Dragan Eraković
