RAZMIŠLJANJE MALOG ĐOKICE
Hajde da pred spavanje pojedem jednu bananu. Zaslužio sam. Gledao sam, s pažnjom, poslednji govor Premijera kao premijera. Bilo je dirljivo. Aplauzi. Mila i draga lica: Mali, Jorgovanka, Lončar, Nebojša… A govor nadahnut. Pun „optimizma“. I, eto, moram da priznam da se slažem sa nekim delovima: „dno dna“, „godine koje su pojeli skakavci“…
Bilo kako bilo hoću da predložim (prvi sam se setio, molim da kažete Premijeru da se Đokica Mali prvi setio) da se ovaj današnji „veličanstveni“ govor pod hitno štampa kao manifest, ma kakav manifest – kao Biblija, i da se podeli svim građanima Srbije. Da se nad njim mole pred spavanje. Za Srbiju!
Takođe, predlažem ministru obrazovanja da ovaj govor bude obavezna lektira kako u osnovnim i srednjim školama tako i na onim visokim. Zbog budućnosti i prosperiteta naše domovine koju samo naš dosadašnji premijer a sadašnji kandidat za predsednika voli više od nas.
Eeee, a gde je ovede Toma? Pa…, o njemu sve najlepše…!
Kaže mi jedan prijatelj. „Nisam ja majmun, ja sam samo na istom drvetu“!
