Snimci i fotografije sa protesta u Beogradu koji predvodi devojčica sa zastavom Supermena obišla je svet, barem putem BBC-ija. Za razliku od nekadašnjih protesta, onih devedestih godina, pa kasnije „Jedan od pet miliona“, ovi protesti protiču u znaku mladosti, studenata, i što je novina – dece!
U svetskoj književnosti mnogo je primera dečijeg stradanja, a jednu od najupečatljivijih poruka iskazao je Dostojevski u „Braći Karmazovima“: „vraća ulaznicu Bogu ako je to cena jedne dečije suzice“.
U Srbiji nikad potresnijih događaja od ubistava devetoro devojčica i dečaka u OŠ “Vladislav Ribnikar“ koje je počinio njihov vršnjak kao i ubistva mladih u okolini Mladenovca.
Čitave generacaije učile su „Krvavu bajku“ Desanke Makimović i to duboko emotivno doživljavale. Ali ovoga puta desilo se ono što ne bi smelo da se desi, i što više nikad ne bi trebalo da se ponovi. Upravo je to bio povod za masovne proteste protiv nasilja u Srbiji, koje je dostiglo neviđene razmere.
Nažalost, vladajući režim nema sluha za taj, pre svega, građanski i civilizacijski protest, već ga smastra političkom borbom. I u tom nadgornjavanju služi se oveštalim metodama iznurivanja i zanemarivanja zahteva sa ovih protesta, a oni bi u svakoj normalnoj zemlji bili uvaženi, najpre kao moralni čin odgovornosti pred javnošću. Ovako, protesti se nastavljaju i šire, od Beograda na deset gradova i opština, ove subote biće ih u dvadeset, i ko zna koliko još treba ovoj osionoj i bahataoj vlasti, oličenoj, pre svega u jednom čoveku, predsedniku države Aleksandru Vučiću, da shvati da ne počiva sve na njima, i da su ovo zahtevi za jednu normalnu Srbiju.
A jedan od prvih koraka upravo je oslobađanje medija, da REM ali i tužioci i druge institucije poštuju zakon. Po Ustavu i zakonu mediji su dužni da objektivno, celovito i pravovremeno informišu javnost o svim bitnim pitanjima za društvo, govor mržnje i pretnji na njima nije dopušten, a toga očigledno nema u ovoj i ovakvoj Srbiji.
Dragan Eraković
Deca na protestu u Šapcu
Devojčica predvodi protest u Beogradu