Izbori su već počeli
Iako je puna sezona godišnjih odmora Aleksandar Vučić i naprednjaci su već otpočeli izbornu trku jer grčevito brane počinjena nepočinstva i kriminal koji ih tera na robiju. Stranački skupovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu okupili su po nekoliko hiljada aktivista i funkcionera, sa jasnim ciljevima i falangističkim i mafijasškik ustrojstvom. Ovde nema demokratskog centralizma, zna se ko naređuje i ko izvršava. A ova mašinerija neprekidno radi već desetak godina, od vanrednih parlamentarnih izbora do izbora u mesnim zajednicama. I dok opozicija čeka papir i uslove za iole fer izbore iz Brisela, izborom novih članova upravnih odbora medijskih javnih servisa, RTS i RTV, režim je već pokazao koliko drži do Evropske unije i demokratije. U najboljem slučaju nova pravila bi važila od oktobra, manje od pola godine od zvaničnog roka za predsedničke i beogradske izbore, a verovatno i parlamentarne. Pokazalo se da režim koristi sve moguće oružje, ne skrivajući brutalnost. Najnoviji primer je gostovanje ministra policije Aleksandra Vulina na Pinku, sa fotografijama obezglavljenih i masakriranih žrtava bande Veljka Beleuvuka. Po svim standardima to je zabranjeno jer se koriste dokazi u istrazi, ali, naravno, ne reaguje ni tužilaštvo, ni Zagorka Dolovac koja se već uživela u treći mandat, niti nadležni organ, REM. Predsednicau ovog navodno nezavisnog tela, Olivera Zekić, čak tvrdi da je to učinjeno u edukativne svrhe. I opet je učinjena zamena teza, da je Belivukova banda povezana sa opozicijom, dok se nigde u režimskim medijima i tabloidima ne pominje da je ta banda stvorena uz svesrdnu pomoć Aleksandra Vučića. U tom maniru je i predsednik SNS Vučić upotrebio, po ko zna koji put, laž o prebogatoj opoziciji, pominjući „porše“ koji je navodno dobila Marinika Tepić od Dragana Đilasa. Istina je da su Đilas i Tepić u Valjevo došli BMV-om iz 2007. godine, i da su tamo koristili jedan „pežo“ člana SSP. S druge strane Vučić je koristio državni helikopter da dođe na stranački skup u Niš, ne skrivajući da je reč o funkcionerskoj kampanji, koja se u demokataskom svetu ne koristi. I naravno, uz put svakodnevb no kršeći Ustav, gde jasno piše da predsednik države odražava državno jedinstvo. O zahuktalosti izborne trke dokaz je i skup Pokreta socijalista u hali “Šumice“, gde je njihov lider Aleksandar Vulin pokrenuo priču o “Srpskom svetu“. Ma koliko ovo bilo bespredmetno, s obzirom šta se sve desilo devedesetih, kad je Vulin nastupao kao „julovac“ a Vučić dobio stan od sto kvadarta dok su njihovu vršnjaci ginuli po raznim frontovima za „srpsku stvar“, bačena je nova floskula da Vučić bude predsednik svih Srba. Nije bilo nekih jačih ograda od ove pomahnitale izjave, ali se izbornoj trci dodatno pojačao motiv kod naprednjačke vojske. S druge strane Vučić daje pomirljive uzjave Evropskoj uniji o prioritetu svih prioriteta, napominjući da je Evropska unija donirala Srbiji više od tri milijarde evra, i da jedino sa njome, i uz predpristupne fondove, može se govoriti o razvoju. Afere se u Srbiji više ne broje, a olako je zaboravljeno kako je drugi čovek SNS, Aleksandar Šapić na TV Pinku, pretio da će „Iščupati srce“ novinaru Nenadu Kulačinu i piscu Marku Vidojkoviću, autorima emisije ”Dobar, loš, zao”. Nije dosad bilo primera da visoki funkcioner, predsednik najveće opštine u Srbiji, Novi Boegrad, i potpredsednik vladajuće stranke, to tako brutalno izjavi u javnosti. Takođe, nije bilo burnijih regaovanja, izuzev saopštenja novinarskih udruženja, ali se ponovo nisu oglasili REM i tužulaštvo, na tako nedvosmilen govoro mržnje i otvorene pretnje. Da ima i drugačijih reagovanja na režim primer su dali vojnici, drugovi poginulog vodnika Dejana Stojkovića, koji su okrenuli leđa generalu Željku Kuzmanoviću. Vojnici su na svoj način odbranili svog mrtvog druga, koji je pogunuo pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima u vojnoj vežbi na Pešteru. Navodno nezavisna komisija je o tome ispitivala vojnike od 13 časova od tri ujutro. Spekuliše se da je vojna vežba bila u službi prodavaca oružjem. A opet se olako zaboravilo na “Krušik”, uništavanje jedne velike fabrike zarad profita trgovaca oružjem, a gde je bio umešan i otac tadašnjeg ministra policije a delom i sam ministar Nebejša Stefanović. Skoro će tri godine od kako je uzbunjivač Aleksandar Obradović suspednovan, tužilac ne pokreće proces, baš kao što nije otpočeo proces ni bivšem ministru vojnom Aleksandru Vulinu zbog veoma sumnjive kupovine stana i navodne priče o tetki iz Kanade i njenih 200.000 dolara. Vojska sa SPC užva najveći ugled kod građana, ali pitanje dokle. Iz Vojske je otišlo već nekoliko hiljada obučenih vojnika i oficira, nezadovoljnih statusom, niskim primanjima, nebrigom… Tako već dve decenije nema razjašnjena afere “Topčider” i pogibije gardista, još nije doneta pravosnažna presuda nekadašnjem načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću za špijunažu, ostale su velike mrlje zbog postupanja prema stanarima u hotelu “Bristol”…
U svemu ovome pomalo se zaboravlja pandemija, da su ovi skupovi SNS, sa po nekoliko hiljada učesnika prošli bez primene zaštitnih mera, da je vakcinacija stala na oko 40 odsto, da je umnogome promenjena klima, ulice gradova bile su poplavljene a grad naneo ogromne štete… Naravno, naprednjaci će pojačavati izbornu kampanju, a opozicija se još nije dogovorila o načinu izlaska i hoće li izaći na izbore, a jedna od opcija je i građanska neposlušnost i protesti. Za sada prednost opozicije je što za protivnike imaju izuzetno loše predstavnike režima, sa pogubnim posledicama po čitavo društvo. Ali, u Srbiji se često išlo iz lošeg u gore, a iako se često govori da se stiglo do dna, pokazuje se da ima i dublje od toga.
Dragan Eraković