U slici i reči
Dugo stajanje u redovima obeležje je neorganizovanosti ali i nemaštine. Baš kao što je to bilo u SSSR, gde su se građani priključivali u duge redove jer gotovo sve je nedostajalo, tako je bilo i devedesetih godina u Srbiji, gde se čekalo za mleko, šećer i druge potrepštine, ali i za devizne ulagače kod Dafine i Jezde, a bili su poznati i tzv. dileri, koji su plaćani da čekaju u redu. U šabačkoj Pošti formira se najčešće jedan red, kao ovaj pretprošlog utorka oko 13 časova, a svi šalteri su opšti, dakle za sve usluge. Nije tako ranije bilo, jer su građani imali pismonosni šalter ali i šaltere za plaćanje usluga. S druge strane dobar primer je Uprave za trezor, gde vas dočeka ljubazni portir, dobijete broj koji izlazi na šalteru kada dođete na red. I sve to u mirnoj atmosferi, ima, što u Pošti nedostaje, mesto gde stariji mogu da sednu i odmore se.
D.E.
