Nove knjige: Miloš Dragojević “Pogrešno vreme“
Roman Miloša Dragojevića “Pogrešno vreme“ je svedočanstvo o jednom vremenu koji bi mnogi da zaborave, o onim devdestim godinama koje nikako da iščile, a opet se mnogo šta ponavlja. Pripovedanje je u prvom licu, iz ugla jednog dečaka a kasnije mladića koga sudbina nije mazila. Iz idile letovanja u Budvi gde je sve bilo plaćeno društvenim novcem, dolaze surove devedesete. Otac mu gine na ratištu u Lici, porodica teško sastavlja kraj s krajem, majka mu radi za dve marke.
On preprodaje gorivo na ulici, pod zaštitom uličnog šefa bande, ali veovatno i nekog iz okrilja vlasti. Na ulicama je borba za prevlast sa mnogo mladih koji žele da se dokažu pošto – poto, a njegovo jedino utočište je boks. Ima svoj džak za vešbanje, u svom dvorištu na Zvezdari, ali put do BK “Partizan“ vodi preko uplate članarine, za koju on nema novca.
To je ta velika promena iz nekadašnjeg socijalizma gde su klubovi obezbeđivali opremu i sve bilo besplatno. Uspšno krči put ka prvaku u juniorskoj konkurencij, dok se po poznatom scenariju režima ne upućuje u vojsku, čuvenu 63. padobransku. Znatan deo regruta ne izdržava obuku, a na ratištu, na Kosovu, neki su slomljeni. Pogotovo kada vide ubijenu decu.
Nakon svega dolazi bombardovanje NATO, 1999, i glavni junak Mitar odlazi kod svoje devojke u Dragojevac, gde se njena porodica sklonila od bombardovanja. Tu su prepoznatljive slike i prilike tog doba, izdrndani lokal „Sedmog jula“, koji nekada i ne saobraća, a vojska kopa rovove, baš kao da mami bombe.
Iako postoji nagoveštaj o srećnom kraju, gde mu gazda automehaničarske radnje prepisuje vlasništvo, on se na provodu u jednom kafiću sukobljava sa nekadašnjim beogradskim „čvrstim momcima“, i ostaje jedan metak za kraj u tami.
Na prvi pogled ima nekolikih sličnosti sa čuvenim romanom „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, a predstava zabranjena po nalogu Josipa Broza. Isti zajendički imenilac je boks kao i UDBA. I onda, kao i u devedesetim, ali kao i danas, ta ista tajna služba vedri i oblači, nikad na dobro. Konstanta je da se u takvim vremenima najbolje snalaze ljudi bez morala i integriteta, pljačka je sveprisutna, a dobri, časni, pametni stradaju upravo zbog nedostatka tog arivističkog istinkta za preživljavanje. U intervjuju za list „Danas“ Dragojević je upravo ukazao na to pogrešno ponavljanje istorije, da su vinovnici onih zlodela i danas prisutni, i da to ne bi trebalo prepustiti zaboravu. Najbanalniji primer je da se sprema investicina navala na zvezdarsku šumu.
Miloš Dragojević pre ovog romana objavljivao je kratke priče, a specijalnost su mu stripovi, gde se potpisuje kao scenarista.
D.Eraković
