Gojko Lazarev, predsednik Višeg suda u Šapcu, za „Podrinske“

0

 

Ministru nije mesto u Visokom savetu sudstva

 

Gojko Lazarev je već treću godinu predsednik Višeg suda u Šapcu i za „Podrinske“ govori o ostvarenim rezultatima u prethodnoj godini, efikasnosti sudstva i pravosudnog sistema u Srbiji i ustanove na čijem je čelu. U prilogu teksta objavljujemo detalje godišnjeg izveštaja rada suda.

 

Šta govore podaci iz godišnjeg izveštaja kada se uporede za prethodnim? Koliko je nerešenih predmeta?

U odnosu na 2014. godinu ostvarili smo solidne rezultate, jer smo savladali priliv i jedan dobar deo predmeta koji smo preneli iz prethodnih godina smo rešili, tako da može da se kaže da smo ažurni. Imamo svega 10 posto nerešenih predmeta u odnosu na ukupan broj predmeta koji je bio u radu iz svih segmenata. Nešto malo više nerešenih imamo u prvostepenoj krivici- oko 30 posto, ali i to je ažurno stanje s obzirom na to da se radi o složenim i obimnim predmetima. U građanskoj i krivičnoj materiji u drugostepenom postupku smo apsolutno ažurni.

 

lezarev tabelaIzvršenja su veliki problem. Zbog čega?

To je pravo pitanje. Zato što nisu radili. Godinama, više od deset godina, postoji tendencija nerada u izvršnim odeljenjima u svim prvostepenim sudovima u Srbiji. U Beogradu ima preko dva miliona nerešenih predmeta u izvršenju. Kad su počeli da rade privatni izvršitelji, taj broj se smanjio. Međutim, to nije dovoljno, a nerad je počeo upravo zato što je još 2005. i 2003. godine najavljeno osnivanje privatnih izvršitelja i stalno se očekivalo da će oni da preuzmu taj posao. Međutim, prošlo je više od deset godina, a oni još uvek nisu u celini preuzeli taj posao, a taj posao u sudu mora neko da završi. Tek ove godine će jedan deo tih predmeta biti prenet izvršiteljima. Kad sam došao na mesto predsednika, video sam taj broj u sudovima, shvatio o čemu se radi i krenuo da radim.

 

Kakva je situacija u Šapcu po tom pitanju?

Godine 2013 bilo je 35 hiljada nerešenih predmeta u izvršenjima u Šapcu. Svake godine su stizali novi, a na kraju prošle godine nerešeno je 11 hiljada predmeta. I to je veliki broj. Ali, ove i sledeće godine ćemo raditi na tome. Pre je bilo svega dvoje sudija raspoređenih na tu oblast. Sad je dvanaest. Broj izvršitelja je nepromenjen, jer nam država ne dozvoljava nova zapošljavanja- ima ih sedam, ali smo ubacili i saradnike, i pripravnike, i nove daktilografe, tako da je to rezultiralo velikim brojem završenih predmeta.

 

Znači, nije do manjka kadra, nego do efikasnosti?

Jeste do kadra. Morate da angažujete ljude da rade taj posao i morate da kontrolišete taj rad. Ubuduće ne bi trebalo da bude problema. Očekujem sledeće godine da i ta oblast bude potpuno ažurna.

Prema nekim vašim procenama, koliko se gubi zbog neefikasnosti sudstva kada govorimo o području koje pokrivate?

Pre svega se gubi na ugledu, a obraz najviše košta.

 

A finansijski?

Teško je odrediti. Građani svakako gube. Onaj kome nije izvršena neka presuda po kojoj treba da dobije novac, čeka da mu se to isplati. Isto to se odnosi i na privredne subjekte. Prvo čeka par godina da se presudi, pa onda čeka još par godina da se naplati. To mora da se prekine. Zbog toga je najveći propust reforme mreže sudova u tome što su ukinuti mali sudovi. Mali sudovi su bii vrlo ažurni. Ja sam radio u takvom malom sudu i tamo je ažurnost, od podnošenja tužbe, do pravosnažnosti presude, bila u hitnim predmetima tri- četiri meseca, u predmetima koji nisu hitni šest meseci. Sad, za šest meseci ne možete da dođete ni do prvog ročišta, a kamoli do presuđenja. Presuđenje traje dve- tri godine, izvršenje tri- četiri. A ti mali sudovi su i naplaćivali za godinu dana najduže. Tamo je od tužbe do izvršenja proteklo godinu dana, a ovde po pet- šest godina i više.

 

Koliko ste često bili u situaciji da morate da upotrebite instrumente kojima raspolažete da biste uticali na njih da budu efikasniji?

Ja to koristim stalno. Prvo obilazim sve sudije, držim sastanke, tražim rezultate. Kroz postupak zaštite prava na suđenje u razumnom roku imali smo 200 i nešto predmeta gde smo dali konkretne naloge da se u određenim predmetima hitno postupi. Drugo, dosuđivali smo naknade strankama zbog toga što postupci dugo traju- od 300 do hiljadu evra. I onda se postavlja pitanje: zašto taj sudija nije radio? I sudije su se uozbiljile. Da nije te ozbiljnosti, ne bismo mi uspeli da završimo posao, jer su svi shvatili da ne možemo da čekamo i da nema šta više da se čeka.

 

Nedavno ste bili na sastanku predsednika sudova. Kako se Šabac kotira u odnosu na ostale gradove?

U izvršenjima mogu slobodno da kažem da smo najbolji u državi, jer drugi ne rade, čekaju nešto. Rade oni, ali to nije efikasan rad. Inače su izvršenja, kad su bila ažurna, bila u zapećku, jer sudije misle da je to trećerazredni sudijski posao. To je, naravno, potpuno pogrešno mišljenje, jer za to treba veliko životno i stručno iskustvo.

 

Šta vam najviše smeta u položaju sudija u Srbiji danas i za šta se zalažete kao član Društva sudija Srbije?

Nezavisnost nam nedostaje. To znači da imamo jedan nezavisan forum koji će da bira sudije, unapređuje i razrešava. Visoki savet sudstva jeste na neki način preuzeo ulogu države, Skupštine i Vlade, ali nije do kraja formiran kao nezavisan organ. To se tek sad očekuje ustavnim promenama- da se omogući formiranje takvog Visokog saveta sudstva koji će obezbediti izbor, razrešenja, napredovanje itd, od struke. U Visokom savetu sad sede ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Njihovim prisustvom narušava se nezavisnost pravosuđa. Jeste videli negde sudiju u ministarstvu ili u Skupštini da sedi i odlučuje? Potrebno je i potpuno nezavisno formiranje budžeta i trošenje para, sad su ministarstva još uvek glavna kod obezbeđivanja sredstava za funkcionisanje pravosuđa.

 

Da li ste vi nekad trpeli pritiske?

Ne. Kad se čovek interesuje za svoj predmet, ja to ne doživljavam kao pritisak. Što ne znači da nema. Ljudi izbegavaju da pričaju, ali ja bih rekao da imam taj problem, ali nemam.

 

Koliko je štrajk advokata uticao na rad suda?

Prilično. Naši rezultati rada u prvostepenim predmetima su bili znatno lošiji nego ranijih godina. Zato smo 2015. godine znatno bolji nego 2014, jer onda nismo imali mogućnosti da završimo. Adokat ne dođe, suđenje mora da se odloži.

 

Da li će vam javni beležnici olakšati posao?

Hoće. Rasteretiće sud sporednih stvari. U sudu se sad rade sudske raspravne stvari i vansudske neraspravne stvari. Recimo, overe. To sad rade beležnici, jer oni sad imaju autoritet države za to. Država zato i formira organe koji će vršiti kontrolu njihovog rada, jer oni su državni službenici u privatnoj režiji. Privatni izvršitelji su finansijski motivisani, naši nisu, jer primaju platu radili, ne radili. Ja moram da ih motivišem.

 

Problemi u manjim teritorijalnim jedinicama koje pokrivate?

Nema, dobro funkcionišu. Građani su zadovoljni jer ne moraju iz Bogatića, Crne Bare da idu u Šabac. U Vladimircima se bune, traže makar sudske dane, gledaćemo da to obezbedimo. Sudija u Osnovnom sudu ima 40- sedam u Koceljevi, pet u Vladimircima, 28 u Šapcu. Kod mene 13 po sistematzaciji, na licu mesta sad 11, jer je jedan kolega izabran, a jedna koleginica na bolovanju već godinu dana i verovatno do penzije sledeće godine neće ni raditi. Nas 12 prošle godine smo završili 13 sudijskih normi. Ranijih godina bilo je 13 sudija i završavali smo 23 norme godišnje. Bilo je mnogo više posla, jer smo imali drugostepene postupke ovde u svim oblastima. Sad je to sve izmešteno u apelaciju. Ostala nam je samo mala apelacija, jedan deo, što je greška. Apelaciju treba ukinuti. Ili vratiti na staro da okružni viši sudovi imaju svoju nadležnost, ili formirati jedan apelacioni sud.

 

„Podrinske“ su pisale o oronuloj fasadi zgrade suda i pocepanoj zastavi. Šta ćete preduzeti po tom pitanju?

Ne može se to rešiti na brzinu i bez para. Mi godišnje promenimo nekoliko zastava i njihov kvalitet nije dobar. Čim bude lepše vreme, stavićemo novu. Dok su kiše, ne možemo. Planiramo ove godine da pripremimo projekte za reševanje spoljašnje i dvorišne fasade, a istovremeno, kad to radimo, i unutrašnjost. Imamo obećanje da će nas ubaciti u plan za fasadu za sledeću godinu. Ove godine ćemo završiti još 100 kvadrata potkrovlja, preuredićemo jednu prostoriju arhive, predviđeni su zidarski, farbarski radovi, da stavimo nove police, obezbedimo protivpožarne aparate i sve što ide uz to.

  1. Dimitrijević
Facebook komentari

Leave A Reply