Rijaliti Srbija
I tako smo napravili pun krug kao društvo, građani i građanke, pobunjeni i poslušni, kao narod od koga je i Bog digao ruke, sa malo više nade nego strepnje godina dana prođe i ceo jedan život je prošao pored nas a da to većina nije ni primetila, pomerena, uplašena, i dalje u šoku od tragedije koja se dogodila 1.11.2024. u Novom Sadu kada je nadstrešnica na železničkoj stanici pala zbog korupcije, bahatosti, nemara i državnog kriminala i usmrtila 16 nedužnih ljudi.
Onda su se probudili studenti pa su probudili i veliki broj građana širom zemlje Srbije pa su hodali i vozili biciklove po Evropi i svaki dan nešto blokirali i odavali počast poginulima u Novom Sadu u 11h 52′ pa je režim upotrebio svu raspoloživu silu e ne bi li odbranio sebe i imovinu koju su pojedinci iz vlasti stekli lopovlukom, tukla je policija mirne demonstrante gde god je stigla, ruke im se osušile ali ruke onoga koji je sve to naredio su najkrvavije, za njega kada dođe sloboda ne sme biti milosti ni oproštaja.
Žvalonja sa Andrićevog venca ne sme da raspiše izbore jer zna da bi ih izgubio i da više ne može da ukrade onoliko glasova koliko mu treba, Evropa konačno otvoreno okreće glavu od njega, Rusi ga ucenjuju naftom i gasom a Amerikanci uvode sankcije i poreze od kojih trnu zubi, niko ga ne voli a on ne uzima terapiju tako da je situacija dramatična.
I onda studenti opet kreću na put, hodaju, šetaju, pešače sa svih strana ka vojvođanskoj prestonici u osvit godišnjice strašne tragedije, prvo su krenuli momci i devojke iz Novog Pazara: 16 dana hoda za 16 žrtava, pridružuju im se i građani usput, dočekuju ih svuda lepo i radosno, opet su tu zagrljaji i suze i nada da će sve na kraju ipak biti dobro.
Šta se može očekivati od 1. novembra i komemorativnog skupa u N. Sadu?
Kerovi vlasti na medijima sa nacionalnom frekvencijom najavljuju nasilje i svašta nešto što samo njihovi bolesni umovi mogu da smisle a studenti i građani koji će tog dana doći da odaju počast ubijenim upravo od strane te korumpirane, zločinačke vlasti najavljuju – tišinu.
Ništa pištaljke, vuvuzele, ništa buka i bes, dostojanstveno u skladu sa povodom tog okupljanja. Buka i bes dolaze kasnije. A dotle će se ova vrteška okretati, brže ili sporije to zavisi od nas, dok konačno ne svane čuveni Dan posle.
Ne bi valjalo taj dan prespavati…
Piše: Dragan Karalazić
