Studenti nastavljaju misiju slobode
U subotu, 22. novembra, studenti Fakulteta dramskih umetnosti organizuju novu akciju gde je samo navedeno: “Godinu dana. Nula odgovornih.“ To je svojevrsna rezultanta za ovo vreme, jer su odavde počeli masovni studentski protesti. Iako jedan od najmalobrojnih fakulteta, nakon prebijanja studenata tokom odavanja pošte poginulima ispod nadstrešnice u Novom Sadu, usledila je podrška svih ostalih fakulteta i njihova blokada. Ostalo je istorija najmasovnije studentske pobune i veliki marš za slobodu.
Pored ostaog organizovani su veličanstveni skupovi na Slaviji 22. decembra, na Autokomandi 27. januara, u Novom Sadu prvog februara, u Kragujevcu na Sretenje, drugog marta u Nišu, onaj sa 300.000 ljudi u Beogradu 15. marta, na Vidovdan u prestonici, kao i komemorativni skup u Novom Sadu prvog novembra. Sve su to najmasoviji skupovi u novijoj političkoj istoriji Srbije, praćeni kolonama studenata koji su prepešačili Srbiju uzduž i popreko.
Studentski pokret prerastao je u najaču političku snagu, prema anketama sa desetak procenata više od naprednjačke koalicije. Za ovo vreme nijedan studentski zahtev nije ispunjen, prvenstveno da institucije rade svoj posao i da se utvrde vinovnici pogibije 16 građana u Novom Sadu, a ostao je i zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima. Na sve to režim ne reaguje, samo povećava represiju, kao što je to bilo sredinom avgusta u Novom Sadu, Valjevu, kao i u drugom gradovima, a ostaće, za sada, nerešena upotreba zvučnog topa.
Za godinu dana više od 23.000 protesta sa više od milion učesnika. Međutim, jasno je da se režim grčevito brani jer za većinu njih promena vlasti ih vodi u dugogodišnji zatvor. Počev od kršenja Ustava i zakona do evidentnih milionskih pa i milijarderskih pljački državnog novca, naravno u evrima izražen.
Raspleta nema, ali će se jednom sigurno ovo završiti. Po starom običaju režim sve negira, pa se tako bahato jedan od prvooptuženih za pad nadstrešnice, bivši ministar Goran Vesić, pojavio posle tri i po meseca, u Tužilaštvu za organizovani krminal. I nije hteo da odgovara na postavljena pitanja, što je njegovo pravo. Ali, u svemu ovome pokazuje se veliki uticaj izvršne vlasti na pravosuđe, gde javna tužilaštva ostaju nema, gde se navede cifra od 115 miliona dolara pokradenih para od brze pruge do Kelebije, kao da to nije ništa i kao da se ne zna ko vuče konce.
Ne samo u ovom slučaju, nego, na primer, u višestruko uvećanim cenama radova na Moravskom koridoru ili auto-putu Ruma-Šabac. S druge strane hronike beleže na oko hiljadu uhapšenih studenata, najčešće bespravno, sa teškim optužbama za rušenje ustavnog poretka. Ne manje indikativno da još uvek nema sprovođenja odluke Suda u Zaječaru o nepriznavanaju izbora, policija odbija da privede ministre u tužilaštvo zbog slučaja Generalštab gde, gle, Narodna skupština donosi leks specijalis kojim se otuđuje vredna državna imovina ali i kulturno dobro.
Ni preporuke iz Evrope o izboru članova REM-a nisu ispoštovane, jer jasno je da ovaj režim počiva upravo nad vlašću nad medijima, koji bi, po difoltu, trebalo da profesionalno rade svoj posao i objektivno informišu građane. A najveći broj građana već u nedelju, na vanrednoj sednici Vlade Srbije, mogao je da se uveri kako se to na delu krši Ustav. Vlada Srbije, po Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnju politiku, a ministri su bili prozivani i nipodaštavani kao mala deca od predsednika države, koji po Ustavu ima protokolarna ovlašćenja.
Problemi se ne rešavaju samo se umnožavaju, i pitanje je šta to u Srbiji funkcioniše, sem Uprave letenja, a i njima se nešto sprema iz kuhinje vlasti.
Uglavnom se očekuju da studenti nastave svoju borbu koja je borba za pravdu i bolju budućnost, kao što reče onaj dečak na RTS, neko kaže da je dovoljno da na ulice izađe milion ljudi i da sve stane do ispunjenja zahteva.
Dragan Eraković
