Drugo lice Srbije
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, prvog novembra, Srbija se umogome promenila. Njaviše zbog upornog protesta studenata, njihove velike žrtve i nastojanja za pravdom, i kako reče onaj dečak na RTS, za budućnost. Za razliku od prethodnih velikih protesta: „Jedan od pet miliona“, „Srbija bez nasilja“ nakon tragedija u Ribnikara, Malom Orašju i Duboni, kao i protiv kopanja litijuma, ovaj protest nosi tektonske promene u državi kao zajednici slobodnih građana.
Održani su do sada najmasovniji skupovi u Srbiji: počev od onog 22. decembra na Slaviji sa sto hiljada građana; onda 15. marta sa oko 350.000 učesnika, uprkos prekidu šelezničkog i auotbuskog saobraćaja, čak i onog gradskog; za Vidovdan oko 130.000 građana. A bili su i najbrojniji skupovi i u ostalim gradovima: Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru, kao univerzitetskim centrima, kao i u Čačku, Valjevu, Šapcu, Kraljevu, i gde sve ne. Kako je pobrojano čak 23.000 skupova, i to bi bila neka brojka sa više od milion učesnika. Na stranu što ti protesti imaju veliku potencijalnu i kinetičku energiju, punu emocija, empatije, dobrih vibracija…
S druge strane režim je upregao sve sile da onemogući, zanemari, predupredi ove proteste i „duge marševe“. Od početka je opstruisana istraga, jer su najviši funkcioneri, prvo predsednik države Vučić kao i ministar građevinarstva Vesić negirali da je bilo rekontrukcije železničke stanice, pa je tobož izneta kompletna dokumentacija, ali ona o finansijama još nije, pa su krenule masovne represije, uhapšeno na hiljade studenata, mnogi od njih proveli dane i mesece u pritvoru, sa čudnim optužnicama za rušenje ustavnog poretka.
A oni samo hoće raspisivanje izbora, kao najdemokratskiji čin. Protiv je upotrebljen čak i „zvučni top“, gde je u prvi momenat policija negirala da ga je posedovala, pa se ispostavila da ga ipak ima, upotrebljen je čak i bojni otrov protiv studenata i građana u Novom Sadu… I to sve uz monopol na medije, gde se studenti brutalno optužuju za blokade, čak i terorizam, a samo su retki mediji, kao što su N1, Nova, i malobrojne slobodne novine i nedeljnici prenosili šta to studenti traže, i gde se sve režim zakopao u besmislu.
Tužilaštvo je dokazalo svoju nesposobnost i nedostojnost traljavom istragom, tek se ovlaš umešalo TOK uz cifru od 115 miliona dolara za koliko je oštećen budžet Srbije, a krunski svedok Vesić biće ispitan tek 17. novembra.
Za to vreme ekspertska komisija inženjera, pravnika i ekonomista javno je sumirala da je čak 700 miliona evra otišlo za korupciju prilikom izgradnje pruge Beograd- Subotica. Kao nekakva konačnica, nakon onih neispunjenih prvobitnih zahteva studenata jer je jasno da institucije neće i ne mogu da rade svoj posao – osnovni zahtev je raspisivanje prevremenih parlamnetarih izbora. I to čak po postojećim uslovima, gde su zabeležene kolosalne krađe poktkupljivanjem, ucenama, dovođenjem birača iz drugih država, lažnih spiskova birača…
Čak ni to, uz povećanje minimalca, penzija, smanjenja marži, uknjiženja bespravno podignutih objekata, vojne parade i sličnih populističkih poteza nije dovoljno da se predsednik države osmeli da izađe na izbore.
Zauzvrat stigla je i Rezolucija Evropskog parlamenta, oštra i jasna, a ankete govore o prednosti studentske liste od čak 12-13 odsto. Zalud je predsednik u ponedeljak izjavio da prvi put pada podrška studentima. Izbori, pa čak i pod ovakvim uslovima, jasno će pokazati to drugo lice Srbije.
Dragan Eraković
