Rijaliti Srbija
Iskobeljasmo se nekako iz 2025. godine, navrat-nanos, povuci-potegni, korak napred nazad dva i uskočismo u Sretnu Novu 2026. godinu kao u bunar, dal’ želja ili razočaranja bumo vidli.
U međuvremenu dok smo se mi u zemlji Srbiji bavili sopstvenim jadom ostatak sveta je otišao dođavola. Riđokosi klovn iz Bele kuće u Vašingtonu napravio je pometnju u međunarodnim odnosima i uspostavlja novi svetski poredak zasnovan na pravu jačeg a ne na vladavini prava, bombarduje suverene države i levo i desno, otima predsednike koji ga nerviraju i namerava da u skoroj budućnosti zauzme Grenland, ne daje pet para za Evropu i NATO jer misli da može sve što poželi.
Rusija nastavlja da uništava Ukrajinu, ubija civile, decu, zlikovac Putin nema milosti jer je klasičan diktator koji ne preza ni od čega zarad ostvarenja svojih ciljeva (Rusija ponovo velika kao nekadašnji SSSR, bolesnik, šta reći… u Iranu pobuna naroda kojem je bar u većim gradovima dosta teokratske vlasti i Islamske Republike i koji grca u siromaštvu dok se vrh države kurči prema „spoljnim neprijateljima“ a inflacija nezadrživo raste i preti da obori rekord nekadašnje SRJ iz 90-ih godina prošlog veka, Izrael uredno i dalje sprovodi genocid u Gazi, na Balkanu se svi naoružavaju k’o besni a u Srbiji se na sve to sprema uvođenje obaveznog vojnog roka po sistemu kako to zamišlja mali Đokica, odnosno onaj lik što se lažno predstavlja kao predsednik svih građana, lažov i prevarant, fašista, nevoljeni sin koji ne zna da otvori ni običnu flašu vode a kamoli da rukuje bilo kakvim oružjem.
Taj nesrećnik je smarao ovdašnje pučanstvo čak i za Božić na Informer televiziji dvoipočasovnom ispraznom govorancijom kao uvodom u bahanalije koje su nastupile potom u studiju te propagandne močvare sa sve ministrima, osuđenim ratnim zločincima i ubicama i pevanjem četničkih i drugih pesama nepriličnim pomenutom prazniku i dobrom ukusu.
Dakle, tako smo otpočeli ovu godinu koja bi mogla za naše društvo biti godina raspleta. Da li će će tako i biti? Ako se vladajuća banda naprednjaka i služinčadi poput socijalista pita oni ništa ne bi menjali, oni bi ovako lopovski do kraja vremena i još jedan dan duže. Ali, pitaju se građani i građanke naše male zajednice, svi hrabri i dobri ljudi i u najvećoj meri ona tzv. tiha većina koja (za sada) nije ni za ni protiv, koja gleda svoja posla sve dok im neka nadstrešnica ne padne na glavu ili polome neki od ekstremiteta na ulicama neočišćenim od snega i leda zato što lokalna i republička vlast (sve naprednjak do naprednjaka, sve moj do mojega) nije sposobna ništa dobro i korisno da uradi, osim za sebe i svoje blagoutrobije, i tako od početka a evo već 14-a godina je kako su „preuzeli odgovornost“ za društvo i državu a mi ih trpimo i ne smenjujemo i ostavljamo ih na slobodi kao da nismo baš najnormalniji.
Ovakva vlast i ovakav klipan na čelu države bi u svakoj civilizovanoj zemlji bili počišćeni već posle prve godine kada su pokazali svu svoju nesposobnost za sve osim za lapanje narodnih para, bahaćenje i bezobrazluk. Šta onda „tiha većina“ čeka? Limun? Da im nebo padne na glavu? Da se pojavi neka neočekivana sila i reši stvar i pretvori ovu baruštinu kriminala, korupcije i laži u bistri planinski potok a da većina žitelja ovdašnjih ne pomeri svoje guzice iz udobnih fotelja iz kojih gledaju Elitu i slične skaradne sadržaje na malim ekranima svojih TV prijemnika i to ako su miljenici sreće pa imaju struju koja je kako je neko duhovito primetio ionako „precenjena“.
Da, ovo bi mogla biti godina raspleta u našem malom dvorištu (veliki neka brinu svoje velike brige), da za početak promenimo vlast na izborima ili već nekako, pohapsimo uzurpatore i kradljivce naših života, radikalne naprednjake, lopovsku bandu i to od vrha do dna i da krenemo da gradimo našu zajedničku kuću od temelja jer ovde je sve trulo, ne pomaže šminkanje fasade i popravka krova, sve se ljulja i preti da se svakog časa sruši pa je najbolje da to učinimo mi sami i počnemo ljubav iz početka kao u popularnoj pesmi.
Biće teško, mnogo, mnogo, teško ali da nije tako ne bi nas ovakve dopalo. Mladost Srbije izgleda ima i volje i snage i pameti da promeni ovo neizdrživo stanje u državi i društvu a svi ostali dobri, pošteni i normalni ljudi treba da pomognu da se ostvari pobeda nad Zlom. Zajedno. Za jedno: za Slobodu. Pa onda redom: demokratija, vladavina prava, nezavisni mediji, pošteni izbori, plate i penzije dostojne življenja a ne pukog preživljavanja kao do sad. Dosta smo petljali i komplikovali svoje živote u prošlosti, vreme je da u budućnosti, za promenu, počnemo da raspetljavamo.
Napravite u svojoj glavi taj mali napor i mislite o tome.
Piše: Dragan Karalazić
