Bolesti srpskog društva
Suđenje aktivistima PSG i STAV po svim karakteristikama je političko suđenje koje je odavno prevaziđeno na evropskim prostorima izuzev Rusije, Belorusije i Turske. Umnogome podseća na Staljinove čistke, ali je i tada tužilac Višinski uvažavao neke pravosudne norme, jer su optuženi mahom priznavali krivicu u strahu za svoju porodicu, a bili su tu i strani novinari. No, ovde su aktivisti PSG i STAV-a uhapšeni na osnovu protivzakonitog prisluškivanja BIE, a o nameri pravosudnih organa jasno govori što su ovi razgovori prethodno dostavljeni prorežimskim medijima.
Zbog toga se traži izuzeće tužilaca jer ovde nema proklamovane nepristranosti nosilaca pravosudnih funkcija. Pri tome su optuženi proveli sedam meseci u pritvoru a kasnije i u kućnom pritvoru. I to pod teškom optužbom rušenja ustavnog poretka, iako je jasno ogromnoj većini građana da prvi koji krši Ustav je sam predsednik države. Primera radi Ustav se izučava u srednjoj školi, i svaki državni službenik bi morao biti upoznat sa odredbama najvišeg zakona. Jeste da su u Ustavu i zakonodavstvu Srbije primenjene evropske norme, ali samo deklarativno dok se u praksi sprovodi volja izvršne vlasti, još gore jednog čoveka.
I nije ovo usamljen slučaj, već pravilo, i da oni koji sprovode zakone i pravdu mahom nisu dorasli toj ulozi. Eklatantan primer je tužilac Miodrag Marković koji je odbio da pregleda snimke kada su pretučeni studenti FDU, navodno zbog neispravnih zvučnika, a naprednjačke batinaše osudio je na minimalne kazne dok ostale počinioce nije ni identifikovao. Uzgred, pobuna studenata FDU dovela je do masovnih protesta u Srbiji i blokade svih fakuteta. Da ovo nije izuzetak primer je što je ovaj tužilac inicirao pomilovanje za ženu koja je pregazila studentkinju Poljoprivrednog fakulteta tokom protesta na Novom Beogradu. A nimalo nepristrasan nije bio i u nekim slučajevima procesuiranja studenata tokom protesta pred Belim dvorom, krajem 2023, sa teškim optužbama rušenja ustavnog poretka.
Da mnogo šta škripi u pravosuđu ukazuje i čekanje na početak suđenja za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu koji je duboko potresao celu zemlju. Prođe godinu dana, istraga mutna i nedorečena, dva-tri tužilaštva se bakću time, ni posle „gostovanja“ u Tužilaštvu za organizovani kriminal bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića ništa nije jasnije jer je on odbio da odgovara na pitanja tužioca. Jedino što je upečatljivo da se pominje 115 miliona dolara koji su negde nestali za izgradnju pruge Beograd-Subotica.
U ovom tužilaštvu je i slučaj Generalštab, gde je v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika Goran Vasić priznao falsifikovanje. I umesto da se taj slučaj već nađe na sudu, stvar se oteže, možda do penzije tužioca Mladena Nenadića, a dolazi i inicijativa da se ovo tužilaštvo podvede pod kapu Višeg tužilaštva u Beogradu, koje je već odavno poznato po pristranosti njegovog prvog čoveka Nenada Stefanovića.
Da je mnogo šta sumnjivo u ovom predmetu dokaz je i naprasna odluka naprednjačke većine u Skupštini Srbije da se skine zaštita sa Generalštaba kao kao kulturno-istorijskog zdanja. O neradu ili navijačkom „radu“ tužilaštva mnogo puta je pomenuta Zagorka Dolovac, a koreni toga su dugi i duboki. Pa tako još nema optužnice za Krušik, iako je hrabri uzbinjivač Aleksandar Obradović mnogo toga uradio za tužilaštvo a sam trpi nepravdu, ili prođoše dve godine od Banjske: tri čoveka ubijena, demonstrirana izuzetno naoružana paravojna grupa, a Milan Radoičić se slobodno šeta gradom.
Da sve nije slučajno tu je i policija, po Ustavu dužna da brani građane i njihovu imovinu, kao i javni red i mir, a radi u dosluhu sa vlašću i kriminalcima. Poslednji slučaj je kada su mirno posmatrali kada „državljanin“ Ćacilenda, inače kažnjen zbog ubistva na 35 godina robije, razbija kameru i nasrće na ekipu N1. I mnogo puta se ponovila slična situaicija, na primer u Nišu kada čovek u tamnom odelu izdaje naređenje polijacu da udalji novinarku „Južnih vesti“, ili kada policija sprečava ulazak odbornika opozicije u skupštinu Kraljeva… Sa ovakvim pravosuđem i policijom jasno je da nema sigurnosti za građane i sprovođenja zakona, jedini put je promena ovakve vlasti. Studenti su ukazali na pravi put, a to je da institucije rade posao za koji su stručni i za to plaćeni, i sve to, naravno, verifikovanjem na izborima.
Dragan Eraković
