Osmog novembra Šabačka gimnazija obeležila je 188 godina postojanja i rada. Kao najvažnija obrazovna ali i vaspitna ustanova u gradu iznedrila je plejade znamenitih naučnika, intelektualaca, umetnika, društvenih delatnika… Treba pomneuti samo neke od njih, kao Jovana Cvijića, Milevu Marić Ajnštajn, Stojana Novaković, Milorada Popovića, Janka Veselinovića, Lazu Lazarevića, Stanislava Vinavera, Oskara Daviča, Milića od Mačve, Živojina Pavlovića…
Kao takva gimnazija traje u vekove i nadrasta dnevne i utilitarne zahteve pojedinaca i grupa. Međutim, u novije vreme bila je i predmet političkih sukoba. Primera radi 1987, prilikom obeležavanja 150-godišnjce, poslužila je ciljevima Osme sednice CK SKS. Ivan Stamobilić, tada predsednik Predsedništa SR Srbije, bio je na čelu Organizacionog odbora proslave, ali je to umnogome zasmetalo Slobodanu Miloševiću, tada predsedniku CK SKS. To je bilo i poslednje pojavljivanje Stamoblića na javnoj sceni, a pokazaće se da je Milošević kasnije inicirao i njegovo ubistvo. Ujedno Milošević zbog toga nijednom nije zvanično posetio Šabac kao predsednik države.
Kao prelomni trenutak novije srpske istorije Osma sednica značila je i obračun sa neistomišlenicima. Međutim, na 15. sednici Opštinskog komiteta SKS, tadašnji direktor gimnazije Miroslav Jovanović svojom hrabrom i umnom besedom stao je u obranu ne samo ove škole već i osnovnih civilizacijskih vrednosti. Ne tako zanemarljivo, škola je dobila velelepnu sportsku halu, i to velikom zalsugom profesora Jovana Kneževića, gde je umesto obične hale dobijeno mesto za odigravanje i najvažnijih mečeva u košarci, rukometu i odbojci, sa oko 600 mesta. Ova hala poslužila je za smeštaj i tokom velikog talasa izbeglica 1995. godine. Tada je Šabac primio oko 30.000 izbeglica, baš kao što je i pred Drugi svetski rat herojski primio više od hiljadu Jevreja.
U ovoj godini studentskih i učeničkih protesta Šabačka gimnazija nosila je barjak otpora. U Masarikovoj ulici organizovano je više od stotinu protesta, a brojni gimnazijalci bili su u kolonama koje su pešačile do Beograda i Novog Sada.
I baš pred prvi novembar, uoči velike komemoracije u Novom Sadu, šabački gimnazijalci su hrabro ustali protiv odluke v.d. direktora Nenada Plavića da se uskrati smeštaj za studente i građane iz zapadne Srbije. Izglasali su trodnevnu blokadu škole i ugostili studente iz drugih krajeva. Pokazali su da veličinu ove škole čine učenici, njihov stav i nepokor, a to se može porediti i sa herojskim činom nekadašnjeg učenika Cakana Lazarevića, balkanskog prvaka u skoku u dalj. Iako su ga Nemci izuzeli iz grupe za streljanje on je odlučio da ide do kraja, do smrti, sa svojim sugrađanima.
I jednog dana, kad sve ovo prođe, mnogi đaci i profesori Šabačke gimnazije sa ponosom će govoriti o dostojanstvenom otporu jednoumlju i diktatorskom režimu, a neki će ostati obeleženi u onom drugom, nečasnom ešalonu.
Dragan Eraković
