Rijaliti Srbija
Mir. Stabilnost. Vučić. Ovo je mantra koju su naprednjačke majke invencije smislile za predsedničke, parlamentarne i lokalne (beogradske) izbore zakazane za 3.april tekuće godine. Bravo. Pravo u centar mete. Dok se ceo svet nalazi na rubu provalije u iščekivanju novog svetskog rata nakon sulude invazije Rusije na Ukrajinu, poruka o miru i stabilnosti zaista zvuči ohrabrujuće. I sve to garantuje jedino, jedan i jedini, Aca Vučić. Njegovo biračko telo je već pripremljeno za novonastalu situaciju (čiste se podrumi, skloništa, gomilaju se prehrambene namirnice i toalet papir!) zbog potpuno izokrenutog sveta koji je nastao zahvaljujući Putinu i njegovim bolesnim ambicijama kao i zbog Zapada koji nije razumeo zabrinutost Rusije usled širenja NATO-a na Istok i dospeo praktično u krilo „ruskog medveda“. A „meda“ je kao što smo videli malo nervozan i pičvajz je bio neizbežan. I niko (bar u Evropi) neće biti pošteđen. Naravno da će Ukrajinci, uglavnom civili, nastradati najviše i to se upravo i događa. Porušeni gradovi, oko tri miliona izbeglica (za sada) , patnja i beznađe, to je rezultat ovog rata koji izgleda kao i svaki drugi s tim što ova ratna predstava liči i na generalnu probu Trećeg svetskog sukoba. Kakvu tek premijeru možemo očekivati bolje i da ne zamišljamo, ni u snu ni na javi. Cene gasa i nafte odlaze u nebesa a onda lančano i svega ostalog a naročito cene hrane (koje kod nas već divljaju) a mi kao mala zemlja tu ništa ne možemo da učinimo osim da se, kao što je lepo rekao Predsednik AV, sakrijemo pod neki kamen dok ova planetarna oluja ne prođe. I da osudimo rusku agresiju na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama kao i sav civilizovani svet ali i da ne uvodimo sankcije bratskoj Rusiji u skladu sa našom urnebesnom spoljnom politikom – i da stisnemo i da prdnemo a da se ne useremo. Videćemo vrlo brzo kako će se to završiti ako se ovaj nesrećni rat nastavi. Ipak, naš Vođa, naš ponos i dika, nije sedeo skrštenih ruku pa nas je tako preko svojih „blatoida“ i štampanih i elektronskih obavestio da je On lično obezbedio i pasulj i grašak i so i sardine u količinama koje su dovoljne za narednih šest meseci a posle… e, jebi ga, ko zna da li će i biti posle. Do izbora će svega biti, papreno skupo ali ko za to mari, a kada naprednjaci ponovo osvoje vlast češaćemo se svi i tamo gde nas ne svrbi. I normalno je da naprednjaci sa svojim Firerom opet pobede na izborima u ovako zajebanoj situaciji u celom svetu gde sve može u svakom trenutku da ode dođavola. Ko će baš sada da menja postojeću vlast i poglavicu ionako obezglavljenog plemena koje ni u normalnim okolnostima nije baš pri zdravoj pameti, a ovo sadašnje raspamećivanje čini se sasvim u redu jer je to opšta, svetska, pojava. Ali, mi ne bismo bili mi, osim sveta, kada ne bismo ovoj tragičnoj predstavi dodali i prstohvat komedije, parodije i samo nama svojstvene neozbiljnosti. Radi se o veseloj amaterskoj družini koja sebe naziva „opozicija“ a koja uprkos planetarnoj pometnji (svet koji smo donedavno poznavali više ne postoji) nastavlja sa svojim predizbornim aktivnostima(?) tamo gde je stala pre svega gore navedenog. Znali smo da su autistični i da nisu u najboljim odnosima sa realnošću ali da su ovoliko nespremni da shvate gde je svet i mi (Srbija i njeni građani) u njemu danas e, tu su nas baš iznenadili. Neprijatno kao i obično. Oni i dalje pričaju o nekim procentima (prednjači Đilas) ako izađe ovoliko birača onda mi dobijamo onoliko, ako bude ovako onda neće biti onako, govore o saobraćaju u Beogradu kako će da ga srede i urede (što je, uzgred, nemoguća misija) i to baš sada kada rat kuca na vrata, drobe o aferama naprednjačke bande kao i proteklih deset godina a bez bilo kakvog opipljivog rezultata (obični, takozvani mali ljudi, nemaju pojma a kamoli da se sećaju šta je to Savamala – jedna reč, domaći film?, za Belivuka su čuli a većina misli da je reč o kurjaku što tamani ovce po Staroj planini, za Rio Tinto su ubeđeni da je ime neke kladionice, za demokratiju i vladavinu prava kao i medijske slobode ih baš zabole „đoka“ i tako dalje i tome slično. A da ne govorimo o tome da polovina pučanstva ne zna ni da se održavaju republički izbori a čak 80% nije ni čulo za beogradske, samo su obavešteni, i milom i silom, da će biti predsednički izbori i da je Vučić opet kandidat i opet pobednik.), žale se opozicione bede na izborne uslove a pristali su na njih onog trenutka kada su odlučili da uđu u predizbornu trku koju su pre dve godine bojkotovali upravo zbog tih istih neravnopravnih uslova i brže-bolje sklepali nekakve koalicije koje izlaze na izbore u sto kolona kao i istakli kandidate za predsednika Republike sve nadajući se, valjda, nekom čudu. Žao mi je, rođaci, ali čuda ne postoje. U ovakvim vanrednim i vazda nenormalnim uslovima i okolnostima Vučić i ekipa pobeđuju bez problema jer to je upravo igra koja njima najviše odgovara. Pandemija virusa Kovid 19 – super. Svetski rat u najavi- još bolje. Ionako sluđenim podanicima nije teško prodati muda za bubrege po hiljaditi put. Do izbora po staroj ceni a posle izbora – samo je nebo granica. Ko preživi, kao i obično, pričaće. I nemojte verovati u te bajke o tome da vaš glas Petre Petroviću sa uplatnice, nešto vredi i da može da donese promenu. Kada se to diktatura bilo gde srušila na izborima? Eto, recimo, nikada i nigde. Mislite o tome.
Piše: Dragan Karalazić