Rijaliti Srbija
Gastarbajteri: Tako smo zvali u ondašnjoj „Jugi“ one koji su „trbuhom za kruhom“ odlazili u inostranstvo, prvenstveno u Nemačku, da rade, uglavnom, najteže poslove ali i dobro zarade. Porodice su im ostajale ovde, deca kod baba i deda, ovde su uplaćivali (u domaće banke) svoj mukom ali pošteno zarađeni novac, ovde su pravili kuće i okućnice, i nisu, u najvećem broju, nameravali da ostanu zauvek u „tuđini“. Za razliku od njih ovi sadašnji „gastarbajteri“ u većini nisu na „privremenom radu u inozemstvu“, odlaze sa porodicama da se više ne vrate. Osim za praznike i kada je u toku pandemija korona virusa!? Baš po izbijanju pomenute globalne zaraze naši su ljudi nagrnuli u ogromnim količinama da se vraćaju u otadžbinu iako je stanje i tamo odakle su krenuli i ovde već bilo vanredno, što zvanično što nezvanično. E, sad. Oni koji su tamo u tom „inozemstvu“ godinama, imaju posao, stan, socijalno, zdravstveno, trebali su tamo i da ostanu. Koji su moj dolazili ovde odakle su glavom bez obzira pobegli onomad. Samo su nam oni falili. I naravno da su doneli sa sobom poklone lepo upakovane u inkriminisani virus i stvorili nam (i sebi) još veće probleme od onih koje smo već i sami imali. Druga je stvar sa onima koji su, uglavnom u zemljama Zapadne Evrope, boravili privremeno, u proseku tri meseca, da nešto zarade pa da se vrate kući i da posle nekog vremena odu opet. Oni su tamo bili i radili ili na crno ili u sivoj zoni i kada je počela frka ostali su na belom hlebu. Njih treba razumeti ali ove druge, koji su većina, stvarno zdravim razumom nije moguće shvatiti. Naravno da to nije zbog besplatnog lečenja kako je rekao Onaj što se predstavlja kao predsednik Srbije jer u vreme epidemije niko ne naplaćuje medicinske usluge, ali braćo i sestre da ste bar malo koristili mozak svima bi nam bilo bolje.
Turisti: To su oni koji putuju svetom uzduž i popreko, koji letuju, zimuju, šopinguju do besvesti i šalju selfije prijateljima vadeći im zazubice što su eto oni na svim tim divnim mestima a ovi brčkaju noge u lavoru ili fataju ribu u lokalnom potoku. Turizam je inače globalni fenomen. Kao što sve globalno. Recimo, korona virus. Pa su naši veseli turisti, bez obzira što se pandemija najnovijeg, „nevidljivog“, zla već razmahala na sve četiri strane sveta, uplatili svoje dražesne aranžmane i uputili se ka svim mogućim destinacijama na planeti. I onda su aerodromi zatvoreni, letovi otkazani, i oni su se našli na „ničijoj zemlji“. Da ostanu ne mogu a da se vrate – kako? I država, ova naša kilava Srbija, je krenula avionima ER Srbije da ih pokupi sa svih tih predivnih mesta na kojima su danima uživali ne mareći za opasnost koja se nadvila nad ceo svet. I sada će kada stignu ovde u karantin na 14 ili 28 dana, hteli-ne hteli. I mnogi se bune. Kao nisu im uslovi za smeštaj odgovarajući. A nisu bar malo uposlili male sive ćelije da na vreme shvate ozbiljnost situacije sa virusom i da, recimo, odustanu od svih tih putešstvija jer nije dobar trenutak za to.Gledali su samo kako da smoče svoje guzice u neki okean, da idu u planine (jer tamo nema zime) ili šta su već planirali i sada mora da se plati cena za takvu neozbiljnost. Drugi put budite pametniji.Informišite se, bar to u današnje vreme nije teško. I virus i karantin će proći ali ako iz svega izvučemo neku pouku možemo očekivati i nekakav benefit iz svega ovoga.
Jajare: E, ovo je već isključivo srpski fenomen. Kaže se „ukrao bi jaje s groba“. Dakle, nitkov, sitna duša, jajara. Onaj što bi svaku situaciju iskoristio za svoj ćar. I ne samo u novcu, nekretninama ili nečem sličnom a materijalnom. Ne obavezno ali se podrazumeva. Pojava korona virusa i u našim pasivnim krajevima, koja je sa sobom donela vanredno stanje, policijski čas i još trista (represivnih) čuda, pokazala je ono što smo i pre znali ali mnogi od nas nisu smeli ni sebi a kamoli drugima da priznaju a to je da su u našoj državi na gotovo svim važnim i odgovornim pozicijama nesposobni i nekompetentni likovi, jednom rečju – jajare. Koji ovu užasnu situaciju po sve građane, mlade i stare, zdrave i bolesne, koriste za svoju (političku) promociju a najviše u korist jednog čoveka, jednog uma (hm, uma), jedne stranke i samo jedne strane. Medalje. One koju drži vlast. I koja sve čini da je zadrži, pa neka košta šta košta. Briga njih, na čelu sa Vrhovnom Jajarom, za ljude, za virus, za bilo šta osim da oni ostanu na mestima gde već jesu još godina, minimum, sto. Oni i u vanrednom stanju vode besomučne kampanje protiv opozicije (a šta je to opozicija u Srbiji?), protiv medija koji kritički, profesionalno, izveštavaju o onome što nam se događa a ne lade jaja Vrhovnom i njegovim satelitima, protiv svih onih normalnih ljudi u ovoj zemlji kao što su to radili i pre ove vanredne situacije zbog korona virusa. Toliki bezobrazluk, ako bude i malo pravde, morao bi da bude kažnjen. Kada sve ovo prođe. Na ovaj ili onaj način. Ono prikipljanje potpisa za izbore, početkom marta, kada se već znalo za prve slučajeve zaraženja i kada su se desetine hiljada tupavih gurali da daju svoj potpis na izbornu listu „za našu decu“, onaj miting podrške Prvorođenom u Valjevu prilikom posete „Krušiku“ ( a Valjevo je sada procentualno najzaraženija sredina u Srbiji), ono bolesno kliberenje na pošalicu izvesnog doktora Nestorovića o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, ono prenemaganje na konferencijama za medije o tome kako je Njemu teško ali se On bori za narod, a taj isti narod nema maske koji su osnovni rekvizit u zaštiti od virusa u ovo nesretno vreme ( a da i ne govorimo o lopovluku u vezi sa pomenutim maskama i ceni od 120 dinara za jedan komad a redovna cena je bila 15 – i slovima petnaest dinara. Kakvi su to zlikovci koji na muci građana trpaju silne pare u svoje džepove. Dabogda im bilo zadnje) ali zato botovi i aktivisti SNS-a imaju iste za bacanje, oni su itekako opremljeni, oni ne moraju da brinu a obični građani neka se snađu kako znaju i umeju. Sve ovo i još mnogo toga što napredne jajare govore i rade treba zapamtiti jer vreme za naplatu računa će doći. To je sigurno. Da ne bude da se ne zna „ko pije a ko plaća“. I da se ne ostane kod kuće kada bude potrebna akcija. Danas ostanite kod kuće obavezno a sutra – budite spremni za nešto sasvim drugačije. A šta je to? Kašće (kazaće) vam se samo.
Piše: Dragan Karalazić