Humoreskica
Šerif i njegovi kauboji su se uzmuvali da ne znaju kud biju. Čas biju na severu južne nam pokrajine, čas biju one s kojima se ne slažu, ili sa onima koji im ugrožavaju finansijsko carstvo. Voze se luksuznim automobilima, posebno pod uticajem alkohola i opijata, lupaju besne mašine, prete policiji jer su jači od nje, jer iza njih stoji lično šerif sa uvek spremnom namerom da potegne koltove. Zato šerif ne sedi u svojoj kamcelariji, već redovno šeta sa jedne na drugu TV splačinaru kojima je dodelio nacionalnu frekvenciju, odakle brzinom munje pljuje po svima koji ne mogu da mu odgovore ili da mu kažu da leže. A, kada je laž u pitanju, šerif je prevazišao i barona Minhauzena, pa ga već godinama nema na lažijadi o Čistom ponedeljku. Zna da nema konkurenciju. Elem, pokušava da po pitanju podvala, laži, izmišljotina i beskrajnog baljezganja obuči i ono čudo od premijera, ali, ne ide. Ko ono bilo čemu nauči, neka nosi šnjur. Onako nešto majka više ne rađa, pa se narod krsti i levom i desnom rukom, kako je gospodin premijerka uspeo da se ušunja u Jovankinu vilo. Kad bude proteran iz tog objekta, na njega treba okačiti tablu s natpisom: „Besposlenim ulaz zabranjen!“.
Ni ostali šerifovi kauboji ne miruju. Eno ga ono pile od orla drži predavanje sa govornice predsednika skupštine, plašeći se da siđe u salu i polemiše sa onima koji u okrugu ne vide zlatno doba niti ekonomskog tigra. Muči se pile, ali ne vredi kad je zlato počelo debelo da rđa, a ekonomski tigar više ni ne mijauče. Zaigrao se šerif, sve misleći da će postati najveći sin naroda i narodnosti, ali mu nešto slabo ide. Zato je upomoć pozvao svog političkog tatu, poznatog kao toma grobar. Kad malo bolje razmislim, okrug od svog postanka nije imao većeg grobara od trenutnog šerifa koji je sahranio sve čega se dotakao. Neka nam je bog u pomoći, ako i on može sa ovima da se izbori.
Rade Đergović
