Rijaliti Srbija
Bilo jednom u zemlji Srbiji (prošle nedelje) kada je prvi put u istoriji koja kao što znamo počinje sa AV-om i SNS-om u posetu nama i našem Vođi došao Abdel Fatah Said Husein Halil al-Sisi šesti predsednik Egipta, faraon modernog doba. Na vlast je stupio 2014. godine kada je vojnim udarom svrgnuo jedinog demokratski izabranog predsednika Muhameda Mursija iz „Muslimanskog bratstva“. Vojnom udaru su prethodili masovni protesti protiv Mursija i „Bratstva“ koja je danas zabranjena i smatra se terorističkom organizacijom u Egiptu. A upravo je Mursi Al-Sisija 2012. godine promovisao u čin generala, imenovao za načelnika vojske i ministra odbrane i u njega imao najveće poverenje. Al-Sisi je bio vođa udara moćne egipatske vojske pomenute 2014. godine. Mursiju je suđeno i preminuo je u zatvoru. Sadašnji egipatski faraon diplomirao je na vojnoj akademiji u Kairu, usavršavao se u SAD (!). Nakon što je u krvi ugušio proteste pristalica „Muslimanskog bratstva“ njegovu vlast danas niko ne dovodi u pitanje, izbore dobija sa neverovatnih 97-98 procenata podrške birača, kritike na njegov način vladanja (autokratski, diktatorski) sve su tiše čak i sa Zapada jer interesi su uvek u prvom planu a svako ima interes za dobre odnose sa Egiptom. I tu se u ovoj priči pojavljuje i naš faraon u pokušaju Al-Vučić koji bi želeo da bude Tito posle Tita, nesvrstan a poštovan u Trećem svetu. Naš dragi predsednik Republike. Ali kakva je ova republika takav je i on predsednik jer njemu je to malo skoro pa ništa, on hoće da je sve i svja – pekar, lekar, apotekar, kolar, stolar, tužilac i branilac i sudija, i premijer i ministar svega i svačega, graditelj puteva i mostova, selektor svih sportskih reprezentacija, i pilot i kosmonaut i da ga svi vole i da bude besmrtan kao faraon i da se sa sadašnjim egipatskim faraonom zbliži jako, najjače, kao sa braćom Orbanom, Lukašenkom, Putinom i Sijem. Kako samo ovaj naš mali Aca Srbin voli te velike dečake koji vladaju svojim državama ne misleći na Boga, kao da sutra ne postoji, kao da će večno vladati ognjem i mačem a sve kao demokratski – tu su kao neki izbori i takve stvari koje se u civilizovanom i svetu očekuju od svake iole pristojne zemlje ali to sve kobajagi da bi bajka bila prihvatljiva i za malu decu a zapravo je na sceni ogoljena faraonska diktatura jednog čoveka (može da bude samo jedan) i njegovog zločinačkog udruženja – pakleni spoj države i kriminala. I ovaj naš sve to zna veoma dobro i baš mnogo voli to i tako. I ovde kod nas evo već celu deceniju sprovodi u delo. Ali ipak malo (ili malo više) postoji ljubomora prema njegovim drugarima faraonima jer podrška koju oni imaju od svojih robova tamo u njih je zastrašujuća – blizu 100%, opozicija i slobodni mediji gotovo da uopšte ne postoje, nema života van zidina faraonskih piramida ni u Rusiji ni u Belorusiji ni u Mađarskoj ni u Kini a ni u Egiptu. A naš novokomponovani faraon na predsedničkim izborima u aprilu ove godine na nameštenim i pokradenim izborima dobije 58,5% od izašlih na birališta a izašlo je manje od 60% od ukupno upisanih glasača, što znači da ovaj naš dječarac ima podršku tek (u najboljem slučaju) trećine pučanstva u Srbiji a opet bi da vlada faraonski. Neka za početak počne da gradi piramidu, u Beogradu na vodi recimo, tamo samo piramida fali. A ostalo će doći vremenom. Al-Sisiju neka proda žito i oružje a ovaj njemu neka otkrije tajnu svojih veličanstvenih izbornih pobeda i svi ćemo živeti srećno i zadovoljno do kraja sveta. I tako se kao i svaka bajka završava i ova faraonska, belosvetska a naša.
Piše: Dragan Karalazić