Parapolicijska država
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tobož zamolio je ministra policije Vulina da povuče Zakon o unutrašnjim poslovima, čime je sprečeno uvođenje prave parapolicijske države na mala vrata. Naime, nema sumnje da bi Langura, Pilja, Bakarec, dr Atlagić i ostala naprednjačka elita i zakonski ovaj predlog radosno usvojili. Pored ostalog policiji se daju odrešene ruke za sve aktivnosti, naravno i one koje su u dubokoj suprotnosti sa zakonom, a da građani pri tome ne smeju da ih fotografišu niti imaju mogućnosti da ih identifikuju jer su šifrovani. Uz to, dato je diskreciono pravo ministru policije da imenuje, sa svim policijskim ovlašćenjima, razne grupe, pa i one kriminalne. Uostalom, potvrda toga postoji za Belikovu bandu gde je ona bila angažovana ne samo na predsednikovoj inauguraciji, gde je maltretirala novinare, već i na protestima građana prošlog jula u Beogradu. Decenijama nikako da se uredi i kontroliše rad policije, pogotovo onih delatnika zaklonjenih pod oznakom „tajna“ ili državna bezbednost. Kao da se zaboravilo kako su to državni službenici duboko involvirani u kriminalne aktivnosti. Pogotovo je to bilo vidljivo kad su ubili četvoricu funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, pa kad su monstruozno likvidirali bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, pa kad su im uhvaćeni prsti u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije… Najnoviji slučajevi vode do najveće plantaže marihuane u Evropi, Jovanjice, gde je glavni osumnjičeni Kuluvija imao policijsku značku, ali i policijsko obezbeđenje, pojačano službenicima BIE. A da policija intenzivno kriminalno deluje potvrda je i prisluškivanje predsednika države, protivpravna prodaja oružja iz policijskih stokova povlašćenim licima bliskim bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću, nereagovanje na poziv građana za rušenje u Savamali, sasluživanje Belivukovoj bandi gde ništa nije preduzeto da se spase bar jedan ljudski život… Elem, da u svim porama policije buja kriminal jasno je kad je časni inspektor Dejan Jović uhapsio Belivuka za ubistvo, pa je inspektoru namešteno da bude u pritvoru, a kasnije je i život izgubio. I da niko od tih njegovih pretpostavljenih nije odgovarao za to, a svugde postoji tragovi ko je i kako se ponašao. Na značajne položaje u policiji dolaze nestručni, nesposobni, a uz to duboko korumpirani kadrovi, što u korenu sprečava mogućnost efikasne policije na službi državi i građanima. A da vrh države potpomognut nečasnim sudijama i tužilaštvom to aminuje dovoljno je podsetiti se sudbine dvojice otpuštenih policajaca koji su bili u tajnoj a protivzakonitoj prismotri prilikom Vučićevog boravka u Potočarima, ili da su svi žandarmi koji su presreli braću Aleksandra Vučića i Siniše Malog otpuštenbi zbog intervencije tokom Prajda. Ali, zato policije nigde nema kad bi trebalo da asistiraju za rušenje bespravno podignutog restorana na vrhu Kopanika, dok su vrlo revnosni kada treba nekog iseliti. Ovaj novi Zakon samo je priprema za korak ka otvorenoj diktaturi kao što je to već bilo ili biva u zemljama Južne i Srednje Amerike, na primer Meksiku, Peruu, Čileu, Argentini… Tu su građani direktno izloženi ekadronima smrti i raznog bezakonja, a sve u režiji, prismotri ili asistenciji zvanične policije. Ukoliko naprednjačka vlast ostane ovaj zakon lagano prolazi, a onda je to put bez povratka.
Dragan Eraković