Tragom prve varoši u Srbiji
Ova godina u Šapcu je u znaku velikog jubileja – dve stotine godina od dolaska Jevrema Obrenovića na čelo grada. Za raziku od svog brata Miloša Obrenovića Jevrem se držao „evropejskih nazora“ i uneo mnogo novina i prvina u Šabac i Srbiju. Pa će tako, na primer, knez Miloš zatražiti na pozajmicu od Jevrema dušeke da bi mu gosti iz inostranstva spavali na njima u prestonici Kragujevcu, umesto na ćilimima. Dolaskom u Šabac Jevrem je najpre započeo izgradnju velelepnog konaka gde se upravo odvijao život po uzoru na Beč. Tu se pila prva bela kafa u Srbiji, na prozorima su bila staklena okna a u Srbiji su se uglavnom koristile kože ili papir. Ovde se slušala prva muzika na klaviru donetom iz Beča. Pa tako Joakim Vujić 1826. u okviru posete ustanicima u Srbiji beleži da je u Šapcu zatekao jedinu bolnicu u Srbiji, kao i neku vstu apoteke koju je držao izvesni Ćir Đorđije, što Šapčani uzimaju kao prvu apoteku u Srbiji. Tri godine kasnije u Šabac dolazi prvi Srbin lekar, dr Jovan Stejić, koji će biti lični lekar gospodara Jevema kao i lekar za potrebe gradskog stanovništva. Značajni koraci učinjeni su u urbanizmu, tako da je Šabac uređen i projektovan kao gradovi u Austriji, sa širokim i pravim ulicama koje se seku pod pravim uglom. Jevremovom zaslugom otpočeli su radovi na crkvi, koja je preživela brojne ratove, i postala bitno obeležje grada. U takvom Šapcu za Jevrema je dopremljen i prvi fijaker u Srbiji. Za kulturne potrebe uvezena je i štamparija, a kao prva pozorišna predstava u Srbiji vodi se đačko izvođenje „Žertve Avramove“ u selu Nakučanima, 1833. godine.
S obzirom da je bio grad na granici Šabac je imao vrsne trgovce koji su trgovali i sa Bečom ali i sa Londonom. I posle Jevrema Šabac je imao značajno mesto u ekonomiji kao i u kulturi Srrbije. Tako je 1837. osnovana gimnazija, koja će kroz vekove davati brojne intelektualce i kulturne poslenike, deset godina kasnije osnovana je biblioteka… Sve to doprinelo je da Šabac bude jedan od kulturnih i privrednih centara Srbije, ali posle Prvog svetskog rata gubi svoj značaj. Pre rata imao je 15.000 stanovnika, a jedino su Beograd i Niš sa 19.000 stanovnika bili veći. Kraj rata dočekalo je upola manje stanovnika, a zbog stradanja nazvan je „srpskim Verdenom“, i jedini ima tri ratna odičja: Franscuski i Ratni krst Čehoslovačke kao i Karađorđevu zvezdu.
Sećanje na gospodar Jevrema gubi se početkom 20. veka kada je nebrigom i nemarom, a nešto i sa umišljajem, urušen velelepni konak. Na tom mestu sada je zgrada gradske uprave, i jedna je od dva zdanja koja se arhitektonski ne uklapa u glavnu – Jevremovu ulicu. Tek 2000. Promenjen je naziv glavne ulice, nekadašnje Maršala Tita u Jevremovu. Za sada nedostaje spomenik Jevremu Obrenoviću, za koji je raspisan konkurs i dodeljene nagrade, a određeno je i mesto gde će se postaviti. U novije vreme po Jevremu je nazvana bivša OŠ “Sele Jeftić“ a kao trajnija uspomena je prigradsko naselje Jevremovac.
I sadašnja gradska uprava nastoji da Šabac bude po nečemu prvi u Srbiji. Tako su emitovane prve municipalne obveznice u Srbiji, prvi grad koji je započeo sistematski termoizolaciju zgarda, dobiće se i prvo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje finansira Evropska unija…