Rijaliti Srbija
Ovoj našoj vlasti kao i svakoj autokratskoj i nedemokratskoj, znamo to iz istorije (ako se nije bežalo sa časova), uvek je potreban neprijatelj. Da bi se pred narodom prikazali i pokazali kao borci za integritet, suverenitet, identitet (bla, bla, bla) i kao za interese svojih državljana vlastodršci koji sebe doživljavaju na religiozan, što će reći budalast i pogrešan, način pribegavaju lovu na veštice, proizvodnji zlih neprijatelja unutrašnjih (domaći izdajnici) i spoljašnih (strani plaćenici) i to srazmerno strahu koji osećaju od gubitka vlasti. Što je strah, u ovom slučaju, naših kabadahija veći to raste i produktivnost u proizvodnji neprijatelja svih boja i to sve jače, brže i bolje. Obično je opozicija oličena u partijskim igračima ali i nevladinim organizacijama i nezavisnim intelektualcima ta kojoj sleduje i „bljesak“ i „oluja“ od strane najviših državnih čimbenika, „topli zec“ na ružičastim i „sretnim“ televizijama i „žutarama“ (tabloidima) se podrazumeva, napadi su i frontalni i bočni i pobočni i lični, svo raspoloživo oružje i municija se koristi da bi se svi koji drugačije misle (i oni koji uopšte nešto misle) i govore, pa i rade, protiv Vođe i njegove bande na svaki način s jedne strane ogadili građanima-glasačima a s druge strane zaplašili kao i njihove pristalice, da bi se sakrili u bezbedne mišije rupe i tamo ćutali dok „napredni“ muljaju, varaju i kradu kao da sutra ne postoji. Za tu lopovsku bagru i ne postoji, njima je svaki dan danas, radostan i lep, a za sve druge budućnost je neizvesna, sadašnjost ružna a dan posle nikako da dođe. Za to vreme naprednjaci haraju zemljom (i vodom i vazduhom) poput elementarne nepogode. Ali dođe tako neki trenutak u vremenu kada ovi domicilni neprijatelji nisu dovoljni da utole glad naprednjačke nemani već se mora izaći i van granica države Srbije. E, tu se, po pravilu, najzgodnije nameste naša braća, naše drugo oko u glavi- Crnogorci! Još im ni ova a ni prethodne srbijanske vlasti kao i većina građana Srbije nisu oprostili što su izašli iz zajedničke države onomad, pa što su priznali nezavisno Kosovo, pa što su ušli u NATO a prošle godine opoziciono pobedili „večnog“ Mila na parlamentarnim izborima a ovijeh dana još jedan „nož u leđa“ stiže iz srpske Sparte – Podgorice. Crnogorska skupština usvojila je Rezoluciju kojom se priznaje genocid u Srebrenici i zabranjuje negiranje istog. Auuuu. Vučić se preznojavao u pokušaju da na pristojan način prokomentariše potez crnogorskih poslanika, što je stvarno bilo teško jer Vučić i reč pristojnost u istoj rečenici zaista je nezamislivo. Srbijanski pak poslanici i napredni funkcioneri padali su jedni preko drugih u trci ko će pre a ko više da opljune našu braću-razbraću tamo gde „sviće rujna zora“, one ljude-neljude, poslanike izabrane od strane građana na izborima, a onaj nesretnik Vulin je čak predložio da bi svim onim poslanicima koji su glasali za pomenutu Rezoluciju trebalo zabraniti ulazak u Srbiju. I sve tako i sve jedno gluplje od drugog ali i u potpunom skladu sa onim što ova vlast jeste. A jeste i bahata i bezobrazna i glupa, lopovska pre i posle svega, i sve, uvek i na svakom mestu, koristi da bi sebe predstavila kao branitelje Srbije i srpstva (a sve što su oni branili zauvek je izgubljeno) a ovaj najnoviji potez crnogorske parlamentarne većine (što nije većina i međ’ narodom) im je pao kao šamar za vrat da bi pokazali i dokazali da nam svi rade o glavi pa i oni najbliži, hoće sve Srbe da okrive da su ubice, ratni zločinci, kriminalci i ko zna šta sve još. A čak je i ozloglašeni Haški tribunal izričito osuđivao i sankcionisao ličnu (imenom i prezimenom) odgovornost i krivicu a ne kolektivnu. A to što su se aktuelni vladari naših sudbina, Aleksandar Vučić, imenjak mu Vulin i kamarila nekada radikalskih i julovskih perjanica a danas naprednih zlotvora, nesretnim sticajem okolnosti izvukli od bilo kakve odgovornosti i krivice za ono što su govorili i činili iz prvih redova u ratovima 90-ih godina prošlog veka e to je karma i to na srpski način. A zna se da je karma kurva. I naravno, uvek su krivi oni drugi i treći a ne mi (tako misli vlast ali i građani), mi (Srbi) smo žrtve, sankcije su nepravedne, bombardovanje je zločin iako tek posledica nečeg što smo prema drugima zgrešili, Međunarodni sud pravde je antisrpski i sve tako. I braća im nisu više braća ako ne duvaju u istu tikvu sa njima takvim, naprednim a mentalno unazađenim, kakvi su da to ni majka ne može da voli a jedna je majka! Kompletni idioti sa psihički teško oštećenom osobom (spodobom) na čelu tog čopora guraće ovu i svaku drugu nenormalnu priču sve dok im to dozvoljava sirotinja raja a dokle će ni Bog ne zna. A zulum je sve veći i veći. Karađorđe i Njegoš se garant u grobu prevrću zbog svojih nedostojnih potomaka. A ni nama živima i koliko-toliko normalnima nije lako sa ludacima.
Dragan Karalazić