Dušo, niko nije kao ti    

PREDSTAVLjENA NOVA KNjIGA MIRJANE ILIĆ KOLENC

Šapčanka Mirjana Ilić Kolenc sugrađanima je 10. decembra u restoranu „Vizantija“ predstavila svoju novu, treću zbirku priča o muško-ženskim odnosima i „svemu i svačemu“, pod naslovom „Dušo, niko nije kao ti“. Reč je o trinaestoj knjizi vredne profesorke srpskog jezika i književnosti, prvoj od kada je u penziji.

Dinamično i zanimljivo kolažno veče publiku je razgalilo smehom i zabavom, duhovitim slikama naših naravi i muzičkim umećem Vokalno-instrumentalnog sastava „Maruške“. Promocija je počela muzikom, a nastavljena „istinom provučenom kroz humor“ i spakovanom u deset naslova: „Klub za svađanje, „Dosetljivi muškarci“, „Kuća u kolicima“, „Moje gaće“, „Priprema za vrelo leto“, „Svi znamo sve“, „Mirišljava ženska imena“, „Deca su nam ružna“, „Najluđe srpske rečenice“ i „Kako muškarci peru sudove“. Priče su čitali specijalni gosti i autorkini dugogodišnji saradnici, Đorđe Damnjanović i Raduško Janković. Kazivale su ih i sve tri članice „Maruški“, Dušica Nikolić, Vesna Keserović i Gordana Jovičić.

Novo delo Mirjane Ilić Kolenc publici su u celini predstavile Tatjana Tanja Ilić i Anđelka Radovanović. Profesorka Ilić je istakla da njena koleginica i prijateljica „zabavlja i poučava čitaoce spontano i neopterećujuće“. Pohvalila je izgled knjige, koja se u dahu čita i o kojim se dugo razmišlja, a osvrnuvši se na „recenziju veštačke inteligencije“ naglasila je da se autorka „malo poigrala sa modernom tehnologijom“.

Mirjana Ilić Kolenc (1961), rođena Jevtić, završila je jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Profesor je bila u Tehničkoj školi i Šabačkoj gimnaziji, a uporedo se bavi(la) pisanjem, prevođenjem, publicistikom, književnom kritikom i pozorišnim stvaralaštvom. Prvu knjigu objavila je 1997. godine, a kao autor potpisala je zbirke dečjih priča, novela, komedija, edukativnih kabarea i drama za roditelje i decu. Prvu knjigu muško-ženskih priča pod naslovom „Dušo, niko nije kao ti“ objavila je 2012. godine.

– Prvi utisak je da je knjiga raznolika žanrovski i tematski i da je veoma zanimljiva. Potpuno je po meri savremenog, užurbanog čitaoca sa mnogo obaveza. Taman da se predahne uz kraće forme i aktuelne svakodnevne sadržaje. Ona je kao mozaik sastavljen od fragmenata koji okupiraju čitalačku pažnju i pomaže da se lakše izborite sa zamkama muško-ženskih odnosa. Saznaćete niz anegdota iz svakodnevnog života. Otkrićete bogatstvo srpskog jezika čitjući o mirišljavim ženskim imenima ili neobičnim prezimenima ili najluđim srpskim rečenicama koje stranci ne razumeju, tipa: „Izvodi besne gliste“, „Spava kao zaklan“, „Kad ja tamo, a ono međutim“ … I sve to Mirjaninim prepoznatljivim stilom – na pitak, duhovit, blago ironičan način – rekla je Tanja Ilić.

Anđelka Radovanović, spisateljica dvanaest romana, oglasila se potom i izrazila zadovoljstvo što se njena koleginica po peru Mirjana Ilić Kolenc „vratila na velika vrata“, a „Dušo, niko nije kao ti“ pohvalila je i osvrnula se na sve tri njene celine. Pohvalu knjizi i autorki, iskazala je ovako:

– Prvi deo se odnosi na „Priče o muško-ženskim odnosima“. Drugi deo su „Priče o svemu i svačemu“. Liči na svesku svaštaru u kojoj je beležila na izgled obične situacije koje to nisu. Odličan poznavalac života koji deluje šarenoliko, veselo, a u suštini je šarena laža koja omami i zavede i onog najiskusnijeg. Kroz humor provlači istinu o životu, terajući nas da joj se smejemo udarajući brigu na veselje. Treći deo knjige je „Dramski deo“ u kome se pominje i naš drug Tito, „Monolog jednog prosvetnog radnika“ i „Ej, rakijo, ljubavi moja“. Knjiga je divna, puna humora koji izaziva na smeh, a „Monolog jednog prosvetnog radnika“ je maestralan. „Ej, rakijo, ljubavi moja“ je remek – delo, oda rakiji, divna ljubavna priča posvećena rakiji.

Mirjana Ilić Kolenc priznala je na kraju promocije da su joj dva najvažnija trenutka u 2025. godini odlazak u penziju i objavljivanje 13. knjige. U kratkom autorskom slovu zahvalila je bendu „Maruške“ i svim učesnicima u predstavljanju „Dušo, niko nije kao ti“, broj 3. Posebnu zahvalnost izrazila je veštačkoj inteligenciji, čiju je recenziju objavila na koricama jer se iz nje čita da je ona „učenica životne škole“, i da piše „o životu tako da ga zavolimo još jednom, i to baš onakvog kakav jeste – nesavršen, smešan i neponovljiv.“

I u knjizi je autorka duhovito zahvalila na „pomoći i idejama digitalnom asistentu“, jer je uradio i dva rešenja za korice knjige a „ne pije kafu, ne hrče i ne kukuriče, ali ume da pronađe pravu reč u pravo vreme“. Prisutne je obavestila da je „konačno završila sve škole, što znači da je srećna penzionerka“, da se „na penziju navikla za dva minuta“ i da je „trenutno zaposlena u životnoj školi i da namerava da je što duže pohađa“. Onima, pak, koji kažu da je spisateljica sa najviše prezimena poručila je da se – „potpisuje sa Mirjana Ilić Kolenc“.

Ž. Vojinović