Humoreskica
Onomad se u seoskoj kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo uobičajeno društvance da porazgovara o aktuelnim pitanjima u selu, a i šire. Po staroj navici, za reč je prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci i ostale drugarice i drugovi, nismo se nadali da ćemo na ovaj način ući u Novu godinu.
– Na koji to način misliš, Miloje? I, kao što vidiš, ovde su uglavnom gospoda seljaci, a drugarica nema – umeša se Steva.
– Mislim na ove svakodnevne proteste na ulicama mnogih gradova u zemlji. A kad su drugarice u pitanju, računao sam na konobaricu Micu – odgovori Miloje.
– Dobro, Miloje, koliko ja vidim, studenti i nezadovoljni narod ne protestuju zbog lepog života i „zlatnog doba“ – dobaci Ratko.
– Pa, neko ovde decenijama živi u zlatnom dobu, a neko nema `leba da jede – nadoveza se Simeun.
– I baš oni što ne znaju šta će od bogatstva i besa pričaju nam kako nikad bolje nismo živeli, i kako od dva jajeta dnevno može da se pregrmi ceo dan! More… – doviknu Sredoje.
– Izgleda da se digla kuka i motika! – javi se Stanimir.
– Dogorelo do nokata! Eto, država nas naterala da umesto na njivama, sve češće koristimo traktore na protestima, jer oni koji trebaju da brinu o nama, brinu samo kako svoje džepove da napune! – umeša se Živojin.
– Alo, ljudi, odosmo u duboko oranje. Naše je da se borimo protiv nepravde, a treba verovati da će doći vreme kada će se traktori vratiti na njive, a pravda u institucije sistema. Nego, donesi Mico svima po piće, ja častim! – viknu Radoje.
– Kojim povodom? – upita Avram.
– Moja Šarulja je jutros otelila vočića Zekonju, mašala! – radosno će Radoje.
Na te reči, svi podigoše čaše uvis i nazdraviše. Nazdravio je i deda Pantelija, znajući da samo zdrav duh seljački može pomoći u teškim vremenima, kao što je ovo.
Rade Đergović
