Saopštenje Resornog odbora za prosvetu Gradskog odbora stranke Zajedno za Srbiju Šabac
Posle godinu i po dana nastave na daljinu i kombinovanog modela dočekali smo početak nove školske godine. Čekali smo dva meseca letnjeg raspusta da se u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripreme za novi početak. Očekivali smo: plan nastave kojim će se nadoknaditi propušteno u poslednjih godinu i po, korekciju školskih planova i programa a kojima će se učenici rasteretiti suvišnog gradiva, izmene i nove smernice u testiranju i ocenjivanju učenika, manji broj učenika u odeljenjima, i još drugih značajnih novina koje bi osnažile i unpredile sadašnje stanje u obrazovanju. Od očekivanog, dobili smo tzv. „semafor model“, odnosno teritorijalnu organizaciju nastave, a ako epidemiloška situacija bude teža, onda nam sledi skoro identičan model kao i prošle godine – kombinovani model i nastava na daljinu. I država nas ponovo sistemski uvodi u krug iz kojeg nikako da izađemo. I sve je u formi, i priči da je sve urađeno najbolje što se moglo. Iskustva svih nas koji smo u direktnoj vezi sa obrazovanjem nam ne pokazuju tako dobro stanje obrazovanja sve naše dece.
A šta je i kako urađeno za posednjih godinu i po dana, ne znamo. Ministarstvo, niti i jedan državni institut ili zavod, nije uradilo istraživanje o rezultatima obrazovanja od početka pandemije (mada to neke države u okruženju jesu, i na osnovu istih napravile plan za ovu školsku godinu).
Nesporno je da je najbolje da učenici budu svaki dan u školi, samo da li je moguće, i koliko će to potrajati? Ako nije, i kada, nažalost, u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, nastava bude ponovo realizovana kroz kombinovani model i nastavu na daljinu, šta možemo da očekujemo? Vrlo verovatno, sve kao i prošle školske godine.
I tako, kao i prošle, tako i ove školske godine, ništa se zaista suštinski nije uradilo da nova školska godina počne uzevši u obzir sve probleme i posledice koje je za sobom ostavio sistem školovanja u poslednjih godinu i po dana. U neminovnim vanrednim okolnostima koje nas očekuju u i narednom perodu, nažalost ne vidimo rešenje za kvalitetno obrazovanje sve naše dece.
Zadatak svake odgovorne države je da ulaže u obrazovanje, unapređuje ga, prilagođava novonastalim okolnostima i strateški i odgovorno planira budućnost sve naše dece, a tako i budućnost svih nas. Očigledno je da odgovorni koji vode ovu državu ovaj zadatak nisu uradili ni sa prelaznom ocenom.
