Zapisi iz pomračenog grada
„Kadrovska baza političkih funkcionera može se i mora stalno proširivati iz redova mlađih, novih ljudi, radnika, proizvođača, žena, pesničke i druge intiligencije. Rotacija, dakle, omogućuje i stalno dovođenje na nove funkcije novih kadrova. Naročito, i sve više, onih koji izrastaju iz našeg društvenog i političkog života. Takva jedna kadrovska politika omogućuje trajniju i efikasniju borbu protiv rutinerstva kao jedne od opasnosti birokratizacije na određenim položajima i funkcijama“.
Verujem, poštovani čitaoci, da ste se, bar većina od vas, zapitali ko je ovo i kad izgovorio. Jer, u potpunosti priliči i odgovara ovom današnjem vremenu.
I, zaista, sva nesreća ovog napaćenog srpskog naroda potiče od loše vlasti. Od onih „slavnih“ vladara, kojima se neizmerno divimo, a koji su, zarad vlasti, ubijali svoje očeve, braću pa i rođenu decu do ovih danas koji su od države napravili mafijašku zemlju.
Lepota i slast vlasti je neverovatna. Decenijama našim životima rukovode jedni te isti ljudi presvučeni i preobučeni u sve moguće političke kostime. I svako ko im nije po volji eliminisan je.
A predugo obitavanje na vlasti povlači sa sobom sve ono najgore što vlast može da donese: birokratiju, korupciju, diktaturu…
Kako na nivou države tako i na nivou lokalnih zajednica.
Evo, recimo, koliko ima novih lica na političkoj sceni Šapca. I prsti jedne ruke su premnogo da se nabroje. A i ako se neko pojavi moraće pod “čizmu” onog ko neprihvata ničije ideje. Ili će „pobeći“ iz politike.
Oni koji su „uzjahali“ političku scenu i misle da tu treba večno da budu, jer im je lepo i „udobno“, zanaju da ukoliko dovedu novi kadrovi, koji se traže, da će se naglasak staviti na mlade, školovane, stručne kadrove, poštene i čestite ljude. A oni to nisu. Pa opstanak na vlasti zasnivaju na okruženju, poltrona, primitivaca, nemoralnih osoba i kriminalaca.
Zato ovih nekoliko rečenica sa početka teksta koje je na Sednici CK Jugoslavije, pre nego što je smenjen, izgovorio Aleksandar Leka Ranković, zvuče vizionarski, proročki ali i surovo. I, to je slika Srbije, kako nekad tako i danas…
Ivan Kovačević
