Biznis Autor: D. K.
Državni revizori kontrolisali su završni račun budžeta države za prošlu godinu. Kako je utvrđeno, u završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. nisu iskazana primanja od zaduživanja u inostranstvu u iznosu od najmanje 10,89 milijardi dinara. Zatim, manje su iskazane obaveze u iznosu od najmanje 6,9 milijardi dinara, među kojima je i 9,9 miliona dinara po osnovu – neevidentiranih poslaničkih dodataka. Revizori su, između ostalog, ukazali da se upravljanje određenim finansijskim oblastima radi na drugačiji način od propisanog. Tako su prihodi od taksi u iznosu od 2,58 miliona dinara evidentirani kao sopstveni prihodi Ministarstva pravde, iako po svojoj prirodi to – nisu.
„Na osnovu uzorkovane dokumentacije utvrđeno je da deo primljenih sredstava u toku 2021. godine po osnovu inostranog zaduživanja Republike Srbije, nije evidentiran na odgovarajućim kontima i razlikuje se od sredstava po istom osnovu iskazanih u Izveštaju o primljenim kreditima, domaćim i inostranim i izvršenim otplatama dugova u toku 2021. godine, u delu koji se odnosi na Pregled obaveza po osnovu javnog duga na dan 31. decembar 2021. godine, u iznosu najmanje od 10.890.868.000 dinara, iako je članom 47. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu drugačije propisano“, navela je Državna revizorska institucija.
Prema podacima iz izveštaja, reč je o kreditima Nemačke razvojne banke i kineske Eksport-import banke, u iznosu od 47,5 miliona evra i 53,68 miliona dolara, što u zbiru iznosi pomenutih 10,89 milijardi dinara.
„Neevidentirana i neiskazana primanja od inostranog zaduživanja Republike Srbije imaju za posledicu netačne podatke i informacije prikazane u finansijskim izveštajima“, naveli su državni revizori i izrekli preporuku Ministarstvu finansija i Upravi za trezor da se u Glavnoj knjizi trezora evidentiraju sva primanja od inostranih zaduživanja Republike Srbije i da se iskažu u finansijskim izveštajima.
Revizori su podsetili i da je prekšen Zakon o budžetskom sistemu i kada je reč o javnom dugu. Naime, učešće duga opšteg nivoa države u bruto domaćem proizvodu, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, na dan 31. decembar 2021. godine iznosi 57,14 odstoprema, što je iznad nivoa od 45 odsto BDP-a, određenog Zakonom o budžetskom sistemu.
„U Bilansu stanja na dan 31. decembar 2021. godine nisu iskazana potraživanja Republike Srbije po osnovu nenaplaćenih poreskih i neporeskih prihoda i potraživanja po osnovu nenaplaćenih primanja od prodaje imovine“, navela je DRI.
Sudske i druge takse i raspodela prihoda
Prihodi od taksi i naknada u završnom računu budžeta iskazani su, navodi se u izveštaju DRI – u iznosu od 35,9 milijardi dinara.
Čine ih: konzularne takse u iznosu od 505 miliona dinara, takse u korist nivoa Republike u iznosu od 14,86 milijardi dinara, koje se odnose na administrativne takse, naknade za izvršene veterinarsko – sanitarne preglede, troškove za izdavanje licenci za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, troškove upravnog postupka, troškove poreskog postupka i druge naknade. Tu su i takse u korist republičkih sudova u iznosu od 5,5 milijardi dinara, zatim naknade za priređivanje igara na sreću u iznosu od 12,78 milijardi dinara, kao i druge naknade od 2,3 milijarde dinara. Takse u korist nivoa opština iznose 183.000 dinara.
„Navedeni prihodi iskazani su kao opšti prihodi i primanja budžeta u iznosu od 32,7 milijardi dinarai kao sopstveni prihodi korisnika budžeta u iznosu od 3,2 milijarde dinara. Uplate na ime konzularnih prihoda, taksi u korist nivoa Republike, naknade za priređivanje igara na sreću, novčanih kazni i troškova postupka i drugih naknada predstavljaju opšte prihode i primanja budžeta, dok uplate sudskih taksi predstavljaju delom opšti prihod budžeta, a delom sopstveni prihod sudova“, navodi DRI.
Zakonom o sudskim taksama, kako se ističe, propisan je način korišćenja dela sredstava od naplaćenih sudskih taksi.
„Naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije. Od naplaćenih taksi 40 odsto raspodeljuje se za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, a 20 odsto za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu, druge rashode, kao i investicije u skladu sa zakonom. U skladu sa navedenim odredbama ostvareni prihodi od sudskih taksi u iznosu od 5,39 milijardi dinara, evidentirani su kao opšti prihodi i primanja budžeta u iznosu od 2,16 milijardi dinara i kao sopstveni prihodi sudova i javnih tužilaštava u iznosu od 3,2 milijarde dinara, od čega je iznos od 2,58 miliona dinara evidentiran kao sopstveni prihod Ministarstva pravde, iako Zakonom o budžetskom sistemu nije ovom organu državne uprave dato pravo zadržavanja pripadnosti sopstvenih prihoda“, ukazali su revizori.
Neiskazane obaveze: Od poslaničkih dodataka do subvencija
Revizori su utvrdili da je, prema stanju na dan 31. decembar 2021, manje iskazano obaveza u iznosu od minimum 6,9 milijardi dinara.
Od toga se na obaveze za rashode za zaposlene – u vidu neiskazanih poslaničkih dodataka – odnosi najmanje 9,9 miliona dinara.
Na obaveze po osnovu subvencija odnosi se najmanje 314 miliona dinara, a po osnovu obaveza za ostale rashode u iznosu najmanje od 137 miliona dinara, dok se na obaveze iz poslovanja odnosi najmanje 6,47 miljardi dinara, što nije, kako se ističe, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.
Izvor: N1
