Pisma čitalaca
Naš slobodarski grad odnedavno je „bogat“muralom na kom je lik ratnog zločinca Ratka Mladića! U naselju „Benska bara“u ulici Kralja Petra, sa jedne od fasada „blista“mural sa tri lika: Ratka Mladića, Gavrila Principa i trećeg kog neraspoznajem. Ovo naselje je nedavnom temeljnom rekonstrukcijom i modernizacijom dobilo uslove za humaniji život u gradskoj zajednici: park, igralište za decu, šetalište, rampe za invalidna lica, spomenik „Zorki“…. I šta je tome još nedostajalo? Pa naravno, još „humanizacije“kroz likovni izraz u formi murala sa likom ratnog zločinca! Kažu, naslikali su ga neki mladi ljudi, a njihov motiv za „umetnički performans“ izgleda potpuno jednoznačan: da nam pokažu za koje „heroje“navijaju u nacionalističkoj utakmici koja se igra u Srbiji već decenijama.
E, draga deco i ostali građani Šapca, Ratko Mladić nije nikakav heroj koji zaslužuje mural, već ratni zločinac, tako je presudio sud! Osuđen je kao komandant jedne sramne vojske za sistematsko i plansko ubijanje nedužnih ljudi čija su tela skrivana u stotinama masovnih grobnica u Bosni i Hercegovini, koje je njegova dična vojska nekoliko puta prekopavala i premeštala (kosti istih osoba pronađene su u nekoliko masovnih grobnica). Osuđen je zbog četvorogodišnje opsade grada Sarajeva tokom koje je besomučno granatiran i snajperisan od strane vojske kojom je komandovao, pa je tako ubijeno preko 12.000 osoba (1.601 dete) i ranjeno preko 55.000 osoba. Osuđen je i zbog uzimanja za taoce vojnika Ujedinjenih nacija koji su štitili zaštićene zone sa civilnim stanovništvom i naravno, osuđen je za sprovođenje genocida nad bošnjačkim narodom, ili kako se to krivično delo slikovito opisuje u pravnoj literaturi „zločina nad zločinima“, što bi značilo da je Ratko Mladić „zločinac nad zločincima“.
Draga deco- crtači, ne spočitavam ja vama što ste se latili boja i naružili ovaj slobodarski grad kome to ne priliči. Spočitavam vašim očevima i starijima što vam nisu dali priliku da čujete istinu o zločincu Ratku Mladiću i njegovim saučesnicima. Do danas vam nisu ostavili bilo kakav prostor za preispitivanje naše nedavne istorije, zbog toga što su saučesnici u stvaranju uslova za nedela počinjena upravo u naše ime. Kako saučesnici? Za početak, postavite im jedno bizarno pitanje: za koga su glasali na izborima 90-tih godina u vreme potpune nacionalističke histerije. Ako vam kažu da nikada glas nisu dali Miloševićevoj Socijalističkoj partiji i Šešeljevoj Radikalnoj stranci i nekim drugim opskurnim nacionalističkim likovima (znate li da je i Arkan bio narodni poslanik!), lažu vas! Odmah se na internetu obavestite koliku je glasačku podršku dobijao ovaj zločinački dvojac. A, dobijao je skoro plebiscitarnu podršku naših očeva, deka i baka za nacionalističku politiku i stvaranje „Velike Srbije“ kroz prekrajanje granica Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a kasnije i za istrebljenje i proterivanje albanskog stanovništva sa Kosova i Metohije od 1998.do juna 1999.godine.
Zalazeći dublje u nacionalističke motive ovoga naroda, shvatićemo da te pogubne ideologije nije moglo biti bez njenih kreatora: intelektualnih i duhovnih elita. Hoću da kažem draga deco da su vaši roditelji, deke i bake, samo „konzumirali“ pogubni svet ideja i laži koji im je kreiran iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Udruženja književnika Srbije, Srpske pravoslavne crkve, Radio-televizije Srbije, Udruženja novinara Srbije i drugih promotera zla od 80-tih sve do danas. Evo, upućujem vas da istražite šta su to planirali, pisali i govorili Dobrica Ćosić, Milorad Ekmečić, Matija Bećković, Brana Crnčević, Vasilije Krestić, Smilja Avramov, Mihajlo Marković, Dragoš Kalajić, orijentalisti Darko Tanasković i Miroljub Jeftić, i drugi intelektualni sejači mržnje i osvete tokom svih ovih godina, pa ćete možda uspeti da „uhvatite nit“koja ih spaja sa moralnim sunovratom u koji smo pali. Zbog toga bi svako u Srbiji trebao pročitati i iskaze više svedoka odbrane Slobodana Miloševića na suđenju pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (kol.Haški tribunal). On je za svoju odbranu predložio sam intelektualni krem srpskog društva, mahom akademike i profesore univerziteta. Pomen njihovih imena izaziva strahopoštovanje kod znalaca njihove stručne i profesionalne reputacije. No, nakon čitanja izjava u svedočenju, otvara se drugačiji pogled na njihove reputacije i ugled, a najviše na njihovu ljudskost. Miloševiću je u Hagu suđeno za najteža krivična dela koja su proizvela bezgraničnu patnju i bol nedužnih ljudi u bivšoj Jugoslaviji, i srpskog naroda naravno, u pokušaju sa stvori etnohomogenizovanu srpsku državu na prostoru bivše SFRJ. Ovaj sud, iako nije sudio navedenoj ideji već njenim propagatorima i sprovodiocima, ipak je razotkrio mehanizam uvek spreman da se pokrene u najtananijim delovima političkog i kulturnog (nacionalističkog) bića ka realizaciji ideje koja je u samom svom središtu totalitarna.
Dakle deco, ozbiljne knjige u šake pa će pred vama „pući pogled“istinskog sagledavanja stvari. Nemojte sebi postavljati malodušno pitanje, ima li smisla baviti se nečim što je za većinu građana Srbije potpuno irelevantno i u moru svakodnevne borbe za egzistenciju, traćiti vreme na preispitivanje uloge i odgovornosti društvenih elita za ono što je prošlost. Ali, da li je prošlost? Jesmo li ovakvi upravo zato što se nismo bavili sopstvenim duhom i preispitivali njegove tvorevine. Rekoh vam u svom tekstu od pre nekoliko nedelja: preispitivanje i samospoznaju započnite odlaskom u Memorijal žrtava genocida u Donjim Potočarima kod Srebrenice, tamo će vam biti jasno zašto zločincu Ratku Mladiću nije mesto u našem slobodarskom gradu, ni na slici! Zamislite da ste posetili neki grad u Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Češkog i da vas sa fasada pozdravljaju Ajhman, Gering, Mengele… A kad smo već kod knjiga, počnite sa naslovima Srebrenica-od poricanja do priznanja; Bosna i Hercegovina- jezgro velikosrpskog projekta; Kovanje antijugoslovenske zavere; Dosije: Uklanjanje dokaza o zločinima rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela; Dosije: Operacija „Reka“; Po naređenju- ratni zločini na Kosovu; Kako viđeno, tako rečeno. Istine iz ovih knjiga nećete naći u školskim udžbenicima istorije jer ih još uvek kreiraju elite koje su kreirale i same događaje 80-tih i 90-tih. Od njih tu vrstu mazohizma nemojte očekivati jer su saučesnici u moralnom slomu ovog društva.
Zato draga deco, ozbiljne knjige u šake pa ćete saznati da je Ratko Mladić zločinac i kriminalac i ne zaslužuje nikakvu vašu ljubav jer je širio i veličao smrt, a ne život.
Vidim da vam slikarska veština nenedostaje, prekrečite Ratka Mladića i njemu slične! A, ako zaista želite da humanizujete svoje naselje i ovaj grad, oslikajte lik Radomira Konstantinovića jer je on sve suprotno od zla! A nakon toga, uradite to po celoj Srbiji: osim što će biti lepo, počeće i lečiti duboku naci-šizofreniju.
Boje i četke u ruke, potrudite se na ljudski način!
U Šapcu, 07.12.2020.
Ime autora poznato Redakciji
