LIČNI STAV
Već trideset godina živim na Novom Zelandu. Znam da svi mislite kako sam imao sreću da živim u prelepoj zemlji na kraju sveta. Moram da priznam da sam imao sreće. Ali s druge strane i nisam. Zašto? Ovde je veoma dosadno. Što je najgore, nema ratova. Zamislite, trenutno je u Ukrajini rat. Ali ovde to ljude uopšte ne zanima. Nemaju pojma gde je Ukrajina. Za Rusiju su čuli, ali zašto se tamo ratuje, niko nema pojma.
Drugo, da bar neko kupi diplomu, kao što je normalno u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, i ostalim zemljama Balkana, život bi bio mnogo zanimljiviji. Ali nikome to ne pada na pamet. Da bar nameštaju utakmice, kao u Italiji ili Srbiji, svi bi bili srećni. Kada bi bar neko parkirao na pogrešno mesto, pa da imamo razlog da se žalimo. Nažalost ni to se ne dešava.
Da nekome padne na pamet da vlada 20 godina, to bi bila zanimljiva priča, ali ovde ljudi nemaju ideja, nemaju mašte, drugim rečima, dosadni su. Mi menjamo predsednike svake tri godine. Ako me pitate zašto, stvarno ne bih znao da kažem. Jer nema razlike između njih, svi su isti. Ali ovde to zovu demokratija.
Mogao bih da pričam još tri dana, ali mislim da nema potrebe, sve ste skontali. Ubi me dosada.
Željko Prodanović
