Ovih dana iz štampe je izašla najnovija, 27. zbirka pesama Dragana Đuranovića iz Šapca, „Oproštaj“. Već po tome što je za 27 godina napisao i objavio 27 knjiga poezije, Đuranović u kvantitetu prednjači u zavičajnoj književnosti. A nije u pitanju samo brojka. O tome recenzenti knjige, pored ostalog, pišu:
„Zbirkom pesama „Oproštaj“, Dragan Đuranović, poeta posebnog kova, intime koju odabranim stihovima jedinstvenog intenziteta, i emocija, deli sa čitaocima, sa bližnjima, ne samo da se približio dometima horizonata svojih sanja, nego se i kao pesnik uvrstio u red značajnih zavičajnih poetskih stvaralaca. Da li i dalje, i više, i snažnije, i dugoročnije, pokazaće – vreme.“
„Osim što je, po svoj prilici, nenadmašen u broju objavljenih knjiga poezije, Đuranović se u red odabranih pesnika ovog podneblja izborio i višeslojnošću svojih tematskih opredeljenja i sadržaja. Od usklika mladosti, ljubavi, snoviđenja kao stremljenom vidiku i izboru, do sagledavanja života u svim njegovim menama, uvek se opredeljujući za otvorenost smislu i radosti, do ovih, evo, pri kraju, pesimističkih i gorkih saznanja da – i pored gubitaka u bitkama – nikad nije priznao poraz u ratu, a ipak osetio prazninu. Pritom zna i oseća: život je dragocen, od Gospoda darivan, i njegova suština je – stalna borba.“
„Posle 27 godina i 27 zbirki poezije, pesnik Đuranović se umorio. Izgubio je volju za borbu, razočaran protokom vremena, drugačijem od onog kojim je živeo, kojem se nadao, stremio. Previše je gorčine spoznao, previše je u dobrotu verovao, a ona mu izmicala, u suprotnost se pretvarala. Ljude greha i osionosti je gledao kako se uzdižu na društvenoj lestvici, a od detinjstva i kućnog vaspitanja da istraje i veruje u Boga i čoveka koga je On stvorio, teško se mirio sa narastanjem zla koje je pobeđivalo. Nije se odmah, nije se ni sad, predao. Samo je zastao. U „Oproštaju“ Đuranović ocenjuje svoje pedesete godine kao prelomne. Svoje prve sede vlasi. A u dubini duše zna da je taj proces počeo ranije i da već godinama pritiska njegovo pesničko biće. Svedoči to pesmama „Pazi“, „Bitka bez izlaza“, „Pravda“, „Stigne kajanje“, „Tajna sreće“ do ključnih za ovu zbirku: „Odlazak“ i „Molim za oproštaj“.“
Rezigniran, nespokojan i uzdrman, ne i slomljen, peva Đuranović i moli za oproštaj. Po mišljenju potpisnika ovih redova, koji je svojevremeno imao uvida u pesnikova ranija, i sasvim rana, poetska ostvarenja, bolno, ali prerano. Jer kako i sam Đuranović stihovima poručuje: život je borba. Ne sme se posustati. Valja se iz potonuća izneti. Uspraviti se. I – živeti. Sa poezijom kao osloncem i verom.
Kada se, među koricama, pojavi 30. Đuranovićeva knjiga poezije, drugačije će njegovi stihovi zvučati. Jer, pravda dolazi. Kao i Sunce. Sa Istoka.
D.Filipović
