LIČNI STAV
U malim mestima, kao što je naša Varoš, za nemali broj ljudi, svi bi, u glas, rekli – DOBAR ČOVEK.
Te persone su jako učtivi, uvek se jave svakome, na ulici, uvek uredno obučeni, podšišani i štucovanih brada. U javnosti su uvek trezni i tihi.
Rekao bi svako da „uriniraju firnajz“.
Te dobrice, javno nikad ne iznose svoje mišljenje, ni o čemu. Ni o politici ni o političarima, ni o komunalnim problemima, ni o klimatskim promenama, ni o sportu, ni o… Njima su svaka jutra, dani i večeri – dobri.
I po pravilu, svi oni su na vodećim, lepo plaćenim poslovima, zaposleni preko veza „od odozgo“.
Te, sugrađane, teško ćete videti na humanitarnim i volonterskim akcijama, tek ponekad na nekim veseljima, kod VAŽNIH slavljenika.
Njihov doprinos široj zajednici ne postoji, ali su uvereni da, baš njima, pripadaju sve privilegije, nauštrb te šire zajednice.
I baš za takve, koji „gledaju samo svoje poslove“, i baš takve, za koje narod kaže da „niti smrde, niti mirišu“, ja nikad neću reći da su to dobri ljudi. To su za mene licemeri i kalašture. Treba ih gledati kad su sigurni da ih niko ne vidi, tada pokazuju svoje pravo „ja“.
Ako se neko prepoznao u ovom opisu, unapred se zahvaljujem.
Boban Smiljanić
