Rijaliti Srbija – Rekvijem za 2022.
Kako smo se nadali još smo i dobro prošli. Ne, ne, u fudbalu, tu smo propali kao muda kroz poderane gaće, nego onako uopšte i inače. Godina koja je praktično počela ratom (invazijom Rusije na Ukrajinu) neće se, po svoj prilici, završiti Armagedonom, Trećim svetskim sukobom koji bi, bez sumnje, bio planetarna katastrofa. Ruska soldateska je pretrpela značajne gubitke u ljudstvu i materijalu a borbeni moral je dobrano ispod nivoa mora, povlače se sa gotovo svih prethodno okupiranih teritorija, pa su sve šanse da će rat dugo trajati ali tzv. niskog inteziteta jer AKO KANIŠ POBIJEDITI NE SMIJEŠ IZGUBITI. Ko razume, shvatiće. To je dobra vest a onih loših, hvala Bogu, ima tušta i tma, ni broja im se ne zna. U Srbiji su proletos održani parlamentarni i predsednički izbori (hm, izbori-dobra fora), naprednjaci su u sadejstvu sa socijalistima i još ponekom političkom boranijom pobedili a u našem glavnom gradu, našoj prestonici bez prestola, za gradonačelnika je izabran GANGULA (Aca Šapić). Privremeno, dok Veliki Šef ne smisli neko novo, genijalno, rešenje za prvog čoveka Beograda. Možda dogodine, na proleće. U Narodnu skupštinu, ispred koje se propinju u formi skulptura čuveni KONJI, ušli su, uglavnom, MAGARCI u formatu poslanika. Napredni a dozlaboga nazadni. Bahati. Polupismeni polusvet. Koji vređaju bolje od sebe iz sve snage. Primitivni. Loši ljudi. Da li ovo malo prave opozicije koja se posle dve godine vratila MOŽE ili NE MOŽE nešto da učini da promeni stvari na bolje u tom svinjcu ili će ih pojesti naprednjačke zveri? Ćeranje je u toku i nastavlja se. Kao i neprestana obraćanja VOĐE SA DNA KACE, ta je bolest kod njega uzela maha a terapija se ne uzima, to je valjda svima jasno, sva otvorena pitanja glede spoljnopolitičke pozicije Srbije traže odgovore, doterali smo cara do duvara i dugovi dolaze na naplatu dok istovremeno inflacija planetarno kao poplavni talas nosi sve pred sobom, u našoj „južnoj pokrajini“ a na severu iste opet su aktuelne barikade, desničari ovdašnji prave strogo kontrolisana sranja gde god stignu (prednjače Boškić dverjanin i Milica zavetnica), mlađarija uzela od države (Vučić časti a poznato je da beg nije cicija) po pet ‘iljadarki dinarčića pa pravac kod lokalnog dilera po kvalitetnu vutru, penzosi sa najnovijim povećanjem penzija komotno mogu već koliko danas da uplate i zimovanje i letovanje na nekim ekskluzivnim destinacijama, zaposleni će sa novokomponovanim povećanjem plata moći deci konačno da daju i džeparac i pare za užinu jer ima se – može se, one karte za metro kupljene onomad pred neke izbore mogu se sada bez problema zameniti za ulaznice za neke buduće utakmice na nacionalnom stadionu, sve u svemu „majke mi, bajka“ ili u prevodu DUPLO GOLO. A neće biti bolje. Uvrede za mozak su postala naša svakodnevica. Naslovi iz režimskih tabloida i gosti (pobegli iz ludare) na „ružičastim“ i „srećnim“ televizijama govore sami za sebe a i o nama, nažalost. Kako smo postali kao pihtije, želatinska masa bez stava, hrabrosti, ljudskosti. I kako pičimo nizbrdicom sve ove godine RAVNO DO DNA. I kako smo nerealni, puni sebe a zapravo užasno prazni i nemoćni, što su naši vrli fudbaleri najbolje demonstrirali na Svetskom prvenstvu u Kataru, usred zime, gde je srpski ORAO PAO! A kao so na našu neprebolnu ranu došla je bronzana medalja, visoko treće mesto, hrvatske reprezentacije. Pa vi Srblji gledajte s ljubavlju put Rusije i Putina a ne u Evropsku uniju (Hrvati su ušli u zonu Šengena i prešli na evro) bez koje nam se ne bi zubi beleli, mada smo što se tiče i dentalne i mentalne higijene u velikom problemu. Na kraju ove 2022. kao i mnogih prethodnih godina postavlja se neizbežno pitanje: I, ŠTA SAD? Pa šta, rekao bi Onaj nenormalni što se lažno predstavlja kao predsednik Republike, pa ništa. Uživajte u „zlatnom dobu“ i Sretna Nova u naprednom ZOMBILENDU.
Reči napisane velikim slovima su naslovi nekih kolumni objavljenih na ovom mestu tokom 2022. godine.
Piše: Dragan Karalazić