HUMORESKA
Suštinski, nema nikakvih iznenađenja što domaće ali i divlje svinje slobodno šetaju gradom. Zar nije Šabac oduvek bio slobodarski grad, u kojem je, između ostalog, zagarantovano slobodno kretanje i trčkaranje svakom iksanu a Boga mi i životinji? Celokupna Srpska i Evropska javnost, mogla se uveriti, da Šabac i Šapčani neguju najdublje slobodarske tekovine. Isto tako, žitelji Šapca su oduvek znali da čak i životinje iz okolnih šuma, Klenačkih, Vladimiračkih, Koceljevačkih i drugih, nagonski i instinktivno osećaju taj slobodarski duh grada, najvećeg i najlepšeg grada Zapadne Srbije. I šta divlja svinja uradi kada se razočara u svoj šumski čopor u divljinama Klenka ili Vladimiraca? Na primer, tako razočarana i sita svoje šumske vukojebine, divlja svinja odluči da malo protrčkara ulicama slobodarskog grada Šapca, pod dno epskoga Cera. Ali, ne znaju sve divlje svinje da plivaju, one koje znaju, preplivaju Savu od Klenačkih Šuma i začas su u Šapcu. Divlje svinje, iz drugih okolnih šuma, mahom ne znaju da plivaju a i nema potrebe, jer samo treba da pronađu, iz onog blata, prvi asvaltni put koji vodi ka Šapcu… Kao što se videlo, Šapčani se raduju ovakvim egzotičnim incidentima i životinje željne slobode i svetlosti grada snimaju kamerama i potom te snimke emituju po raznim televizijama i društvenim mrežama. Na sreću, neke divlje svinje dođu u Šabac na kratko, malo protrčkaraju kroz centar i okolne ulice i kada vide da im tu baš i nije mesto, brže bolje se vrate u šumu, odakle su i došle. Kamo sreće da su sve divlje svinje a posebno veprovi tako pametni kao ovaj poslednji, što je u lakom kasu projezdio ulicama našega grada!
Hanibal Kovač
