O problemima koje su imali, i koje imaju, korisnici Gerontološkog centra u Šapcu napisao sam mnogo tekstova. Uglavno da bi se javnosti skrenula pažnja na njih ali i da odgovorni učine nešto da se ti problemi reše. Zbog pristojnijeg života onih koji usluge Gerontološkog centra koriste.
Naravno da u radu jedne ovako velike i ozbiljne ustanove može da dođe do nekakvih problema, pre svega tehničke prirode, ali je zato tu rukovodstvo koje bi to trebalo u što kraćem roku da otkloni. Međutim, to u praksi nije tako. Vlast Srpske napredne stranke, koja te direktore postavlja, smatra da oni, direktori, nisu tu da rade u korist ustanove već za potrebe stranke. A u, poslednje vreme, glavni posao direktora postao je skupljanje, „ucenjivanje“, radnika da izigravaju „dekor“ na mitinzima a naraočito u Ćaciledndu kako bi predesednik „uživao“ u predstavi lažne ljubavi prema njemu.
I, sve je to, možda, u redu kad su u pitanju radnici JKP „Stari grad“, jer prljav grad je postao normalnost. Kad se, slikanja radi, na ulicu, ili u autobuse „za Beograd“ izvedu radnici „Parkinga“, „Vodovoda“, „Elektrodistribucije“…, direktori osnovnih i srednjih škola pa čak i radnici Zdravstvenog centra, ali, ako je to malo, jer je „kvota“ previsoka, pa u, recimo, Ćacilend moraju da idu i radnici Gerontološkog centra onda to predstavlja ozbiljnu nemoć vladajućeg režima i slom društva.
I, taman, kad su korisnici Gerontološkog centra, na jedvite jade, uspeli da se „kurtališu“ bivše direktorke koja je prema njima bila „zla i naopaka“, i „ozareni i očarani“ dočekali izbor novog direktora koji je bio tu, iz „njihovih redova“, miran, tih, iz ugledne porodice, a verovali su i dobar čovek, usledilo je veliko razočaranje. Jer, „ko se jednom napije vode sa naprednog izvora“ taj prestaje da bude čovek i postaje… da ne kažem šta.
Tako je i novi direktor radno vreme sve više počeo da provodi, „tamo negde“ (zna se gde) a sve manje da vodi računa o ustanovi koja mu je „poverena“ na upravljanje i njenim korisnicima. Sve se to tako „peglalo“ dok je bilo lepo i toplo vreme ali onda je došla hladnoća. A sa njom i sad već uobičajeni problemi korisnika. Selektivno grejanje prostorija. Naravno, ništa novo za ovu ustanovu ali desilo se nešto što niko nije očekivao – korisnici su, iz očaja, uputili „otvoreno pismo“ direktoru u kojem mu skreću pažnju na problem koji imaju. (neću objaviti ovo pismo jer bi to moglo da „ugrozi“ osobe koje su mi ga dostavile)
Međutim, umesto da nađe rešenje za problem na koji mu je skrenuta pažnja direktor se obrušio na saradnike tražeći od njih da oni te „nesporazume“ reše a on otrčao na „primarno radno mesto“, u stranku.
Ipak, kako saznajem za novogodišnje praznike u Gerontološkom centru je bilo „produženog“ grejanja pa veruje da će tako biti i za Badnje veče i Božić. A kako će biti nadalje ostaje da se vidi.
PS
Za one koji ne znaju, a budu hteli da „komentarišu“ ovaj tekst, da napomenem da Gerontološki centar nije čista socijalna ustanova već korisnici usluge plaćaju. Čisto da znate!
Ivan Kovačević
