Humoreskica
U seoskoj kafani kod „Ace Pljačke“, pre neko veče iskupilo se staro društvance da uz piće razmotre vrlo važna pitanja u selu, a bogami i šire. Prvi se za reč, po običaju javio Miloje:
– Gospodo seljaci i ostala inteligencijo, ne piše nam se dobro!
– Ne unosi nervozu u naše redove, kao da mi ne znamo šta nam se piše. – brecnu se Simeun.
– More, pusti Miloja, on je stara paljevina. Uvek je tu da nam pokvari raspoloženje. Nego, `ajde da ga čujemo, šta je to naumio da nam saopšti. Šta li je samo čuo na ružičastoj televiziji, ili je pročitao u onom dezinformeru – javi se Dragoje.
– Gospodo seljaci, meni je žao što ne držite do mog mišljenja, ali, situacija u svetu nije ni malo ružičasta. Ratuje se i dalje u Ukrajini, ratuje se na Bliskom Istoku, a ovde neki spominju i kod nas nekakav građanski rat – poče Miloje da obrazlaže.
– Eto, znao sam da Miloje gleda i čita samo crnu hroniku, a nama u našem fudbalskom klubu gori pod nogama. Nemamo još nijednu pobedu, iako smo se pojačali na početku sezone – reče Živojin zabrinuto.
– U pravu si Živojine. Ovi naši igraju k`o balerine. Došlo mi je da više i ne idem na utakmice – nadoveza se Alimpije.
– Sve ste vi ljudi u pravu, ali, moramo se boriti. Jedino nam je taj fudbal u selu ostao mesto okupljanja. Moramo pomoći da se stanje u klubu popravi – unese Krstivoje malo vedrine u razgovor.
– Ja imam predlog, kako da stanemo na zdrave fudbalske noge i da zabeležimo prvu pobedu – ubaci se Srećko.
– Da čujemo? – upitno će Obrad.
– Predlažem da mi ispečemo jedno jagnje na ražnju, a ja ću ga dati i da pozovemo precednika u goste da sa nama gleda utakmicu, k`o što je onomad iš`o u Pambukovicu. Pa da vidimo da l` će protivnik smeti da nas pobedi. Videste li kako su naši odrali Švajcarce kad su on i onaj njegov drugar iz Republike Srpske gledali utakmicu u Leskovcu. Može sa sobom da povede i onog za puteve što voli da cuga. Daću mu litru rakije. Možda dobijemo i koji kilometar asfalta – raspriča se Sređko.
– Nije ti to loša ideja Srećko, ali se bojim da precednik možda povede sa sobom i nekog iz Rio Tinta, pa da ne daj bože pronađu litijum baš ispod našeg fudbalskog terena, a onda nećemo moći da gledamo ni ove naše balerine – uskoči Pavle, a na njegove reči se svi ućutaše. Ćutao je i deda Panta, jer on je savladao sve precednikove mogućnosti.
Rade Đergović
