U susret izborima
Nekako baš pred izbore predsednik države Aleksandar Vučić darova penzionere sa 20.000 dinara, a prošle nedelje, onako neobavezno, gotovo ćaskajući, u Hit tvitu, obeća i deset hiljada dinara srednjoškolcima i hiljadu dinara studentima. Onako, da roditelji kupe neki poklon deci. Uzgred za 235.000 srednjoškolaca i oko 250.000 studenata nisu to enormne svote za jednu državu, ali je to malo potcenjujući jer to nikako ne rešava ekonomski položaj omladine, niti im obećava svetlu budučnost.
Sve ukupno, uz ranija davanja deci do 16 godina, socijalnu i drugu pomoć, to je 419 miliona evra, tobož pravo vreme da se pomogne građanima. Međutim, ozbiljni ekonomisti upozoravaju da će država već naredne godine morati da se zaduži da bi vraćala ranije uzete kredite, i to nekih pet-šest milijardi evra ali po visokim kamatama do sedam odsto godišnje.
Sporno je što ove „darove“ saopštava predsednik države, i po ko zna koji put krši Ustav jer je to nadležnost Vlade Srbije, a uzgred je i nosilac liste za izbore, čak i na lokalnom nivou. I sve to, onako “helikopterski“, svima, bez pravog efekta, i to jednokratno, a problemi ostaju. S druge strane svake godine iz zemlje ode pedesetak pa više hiljada uglavnom mladih i stručnih ljudi, oni koji održavaju državu i oni koji rađaju decu. Na dugi rok oni i ne žele da se vrate u Srbiju razorenih institucija, gde je partijska knjižica važnija od znanja, i koja je uopšte loše mesto za život u odnosu na, pre svega, Evropu.
Ona manje vidljiva priprema za izbore, od ove otvoreno potkupljivačke, je uloga sive sile po mafijaškom principu spojenih sudova. Najočitiji primer su lokalni izbori u Šapcu 2020. godine, kada su mafijašk horde prosto divljale po biralištima, uz okretanje glave policije na drugu stranu. Tada su glasovi plaćani od 2.500 do pet pa i više hiljada dinara, ali i direktnom pogodbom za glas. Dovožene su čitave grupe ljudi na birališta, znalo se za koga da glasaju, uz jasan dokaz toga. Neki od „kontrolora“ sedeli su i naoko bezbrižno ćaskali u blizini birališta, a policiji to nije „smetalo“.
Gradska izborna komisija tada je u prvi mah poništila izbore na svih sto biračkih mesta, a pretpostavlja se da je pokradeno više od pet hiljada glasova. Tužilaštvu je dostavljeno na desetine prijava, bila je i ona o falsifikovanim listićima, ali su uhodanom mašinerijom, uz saradnju sa Upravnim sudom, izbori ponovljeni najpre na 27 biračkih mesta, kasnije na pet, i na kraju, Šabac je pao!
Simptomatično da ni članovi GIK nisu imali zaštitu policije, uz otvorene pretnje funkcionera SNS u zgradi Gradske uprave. Nije reagovao ni Ustavni sud, a tek letos saopštiše da nisu nadležni za krađu glasova.
Ni za ove izbore naprednjaci se ne trude u izbornoj kampanji, valjda uzdajući se u pouzdani efekat plaćenih glasova i sprovodilaca ove “trampe“.
I nauk iz stare priče o Danajcima: Troja je pala zbog trojanskog konja, a onaj koji je na to upozoravao, Laokont, stradao je sa svoja dva sina.
Dragan Eraković
