ZAPISI IZ POMRAČENE ZEMLJE
Postoje zemlje u kojima vlast barem pokušava da sakrije svoju zloupotrebu. Ali postoji i zemlja u kojoj se to više ni ne trude. Gde je država svedena na privatni posed jednog čoveka, a institucije na kartonske kutije koje stoje samo dok ih ne dodirneš.
U takvoj zemlji predsednik nije simbol jedinstva nego centralni dispečer za sve, od sudskih presuda do komunalnih problema. Nema te oblasti u koju se ne upliće, nema teme koju neće prokomentarisati, nema odluke koja se donosi bez njegove senke, nema tog neistomišljenika koga on neće uvrediti. Međutim, kada jedan čovek počne da glumi celu državu, država prestaje da postoji.
Sudstvo i tužilaštvo, umesto da budu brana zloupotrebama, postali su privatni servis političke moći. Ko će biti optužen, kažnjen, pušten, kome će se progledati kroz prste zavisi od toga na čijoj je strani. Zakon je knjiga koja se tumači prema interesu a ne prema pravu.
Policija, koja bi u normalnom sistemu štitila građane, izgleda kao da radi na tome da građane drži u strahu a kriminalce u komforu. Umesto borbe protiv organizovanog kriminala vodi se borba protiv novinara, aktivista i svakoga ko nije spreman da se pretvori u statistu režima.
U zemlji koja se ovako uređuje i izbori su ritual, predstava, formalnost. Glasanje postaje poslednja stavka u dugom spisku pritisaka, manipulacija, zloupotreba i medijskog siledžijstva. „Volja naroda“ je samo fraza koju vlast izgovara nakon što sama sebi napiše rezultat.
A mediji, oni koji bi trebalo da budu kontrolori vlasti, pretvoreni su u blatne topove usmerene na svakoga ko se usudi da misli drugačije. Svakodnevno ponižavanje, uvrede, degradacija ljudi a fabrikovanje neprijatelja i neistina je glavni program. Profesionalizam je zamenjen agresijom a istina spektaklom.
Korupcija više nije pojava, nego sistem. Način funkcionisanja. Preporuka za napredovanje. U zemlji gde je korupcija kvasac države, sposobni postanu suvišni a nesposobni neophodni jer nesposobnima je lakše upravljati. Pametni se sklanjaju, odani napreduju.
Da li je to zemlja slobode? Ne. To je zemlja, Srboja, u kojoj se sloboda tretira kao neprijatelj, a građani kao statisti u predstavi o demokratiji koja se igra samo za strance i kamere.
To je zemlja u kojoj moć ne traži legitimitet samo poslušnost. I zemlja u kojoj će, pre ili kasnije, svi shvatiti isto: ništa što se gradi na strahu, propagandi i korupciji ne može da traje.
Jedan režim može da glumi državu, ali ne može da je zameni.
I.K.
