Prosto je neverovatno saznanje da gradom kakav je Šabac „upravlja“ jedino Dr. Aleksandar Pajić? Bez saradnika. Iako je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u gradskoj upravi predviđeno da se, kao posebna organizaciona jedinica, obrazuje Kabinet gradonačelnika.
Kabinet gradonačelnika obavlja poslove koji se odnose na: stručno-administrativne i organizacione poslove za potrebe gradonačelnika, protokolarne poslove za potrebe gradonačelnika, pripremu i organizovanje svih protokolarnih susreta, sastanaka, prijema, dočeka zvaničnika iz zemlje i inostranstva, organizovanje međunarodne saradnje za potrebe svih organa grada, učestvovanje u pripremi javnih i medijskih nastupa gradonačelnika, njegovog zamenika, organizovanje manifestacija, prijema stranaka koje se obraćaju gradonačelniku, informisanje javnosti o radu gradonačelnika, druge stručne, administrativne i tehničke poslove iz delokruga rada Kabineta koje mu poveri gradonačelnik i ostale poslove po nalogu gradonačelnika.
Zaposleni u Kabinetu gradonačelnika zasnivaju radni odnos na određeno vreme, najduže dok traje dužnost gradonačelnika.
Takođe, gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju funkciju. Međutim, od kako je pre oko godinu dana, na Petoj sednicu Skupštine grada održanoj krajem juna prošle godine, Milan Mačvan shvatio sa kim ima posla i netragom pobgao ovo veoma važno mesto ostalo je upražnjeno. A to znači da gradonačelnik ne sme da se razboli, da otputuje na neko duže vreme ili da ode na godišnji odmor jer bi to značilo da funkcionisanje grada buda paralisano.
Međutim, kako je potpuno jasno da gradom ne upravlja gradonačelnik već neko iz „senke“ onda nije ni čudo da se odsustvo zamenika gradonačelnika i ne primećuje. Nažalost, na ovu činjenicu nema ko ni da upozori jer se takozvana „opozicija“, čast izuzetcima, odlučila na „bojkot“, ma šta im to značilo, i tako omogućila da se gradom kakav je Šabac upravlja netransparentno. I nezakonito.
Gradonačelnik (ili kandidat za gradonačelnika) predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština grada na isti način kao i gradonačelnika. Ali, za proteklih godinu dana gradonačelnik Šapca nije uspeo da nađe nikog iz redova šabačkih odbornika koji bi tu funkciju mogao, ili želeo, da obavlja.
U Gradskoj upravi se može postaviti i pet pomoćnika gradonačelnika za pojedine oblasti.
Pomoćnici gradonačelnika pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove koje im poveri gradonačelnik..
Pomoćnike gradonačelnika postavlja i razrešava gradonačelnik.
Na žalost gradonačelnik nema ni jednog pomoćnika. Mada, zvanično ima jednog koga je na to mesto postavio Nemanja Pajić, u skolpu koalicionog dogovora, i koji samo prima platu i to u nekoliko mandata, Dejana Markovića, koji je pomoćnik gradonačelnika za pitanja iz oblasti komunalne uređenosti gradsko-prigradskog i seoskog područja.
Tako je Šabac ostao, recimo, bez pomoćnika gradonačelnika za poslove saradnje sa malim i srednjim preduzećima, pomoćnika gradonačelnika za kulturu, obrazovanje, ravnopravnost polova, unapređenje rada lokalne samouprave i slično. Ali. Ni za ta radna mesta gradonačelnik nije uspeo nikog da nađe. Mada, svi ovi poslovi obavljaju pojedini likovi, nezvanično, u prostorijama stranke i to, uglavno, u interesu stranke i pritisaka na građane.
E, sad, kako je moguće da se sve ovo događa u gradu koji ima preko 100.000 stanovnika, koji ima razvijenu privredu, poljoprivredu, bogatu tradiciju u kulturi, sportu… Ali, da li grad bez ovih uposlenika može da funkcioni onako kako bi trebalo i kako se to očekuje.
Neko bi rekao da može, jer već dugo vremena je tako ali kakve su posledice? A te „posledice“ vidljive su na svakom koraku. Nažalost po šteti koja se prouzrokuje. A trpe svi. I grad i građani.
Zanimljivo je i da se gradonačelnik već duže vremena ne pojavljuje ni na lokalnoj televeziji na kojoj je nekada bio čest gost. A to samo još plastičnije može da prikaže stvarno stanje u gradu koji je, kako stvari stoje, prepušten sam sebi. Ili nekim neindefikovanim likovima koji iz „mraka“ upravljaju velikim budžetom kojim grad raspolaže.
Takođe, zanimljivo je da je grad, a samim tim i građani, zapao u neku vrstu apatije, ili zimskog sna, što je vidljivo na svakom koraku. Ne postoji energija koju ima većina gradova u Srbiji. Naravno to najviše odgovara ovoj vlasti a kojoj je najvažnije da se „ne talasa“. A „talasanja“ u Šapcu skoro i da nema. A ako se nešto i pokrene veoma brzo izgubi „masovnost“. Zašto je to tako većini građana je jasno. Ali uglavno ćute. Da se ne zameraju.
Mada, možda je ovo i poslednja prilika da shvatimo kako i kakve ljude biramo da budu na vlasti i da odlučuju o našim životima i o budućnosti naših potomaka. Takođe, moramo da shvatimo da i sami moramo da snosimo odgovornost što smo izabrali loše i nesposobne ljude i da nam to bude naravoučenije.
Ivan Kovačević