Zapisi iz pomračene zemlje
Suočavanje sa činjenicom da živimo u društvu u kojem su krađe, na svim nivoima i u svim oblicima, postale uobičajene, u kojem su institucije neefikasne ili nezainteresovane za poslove koje treba da obavljaju, u kojem su kriminal i korupcija sveprisutni, a moral i poštenje zanemareni, može biti izazovno i emotivno iscrpljujuće.
Ipak krajnje je vreme da prestanemo da trpimo da nas lažu ali i da shvatimo da verujući u te njihove laži u stvari varamo sami sebe. Jer, ako se osvrnemo oko sebe i realno sagledamo gde i kako živimo videćemo da je Srbija danas „izbušena“ kao „švajcarski sir“. U svim segmentima i da su „rupe“ u našem društvu prva stvar našeg suočavanja sa istinom.
Mada, verujem, da će, kada se pomene reč „rupa“, većina vas pomisliti na rupe na putevima. One fizičke rupe na putevima koje mogu predstavljati izazov za bezbednost saobraćaja i dovesti do oštećenja vozila. I to je u redu. Međutim, one mogu i simbolizovati izazove i prepreke s kojima se suočavamo u životu. Metaforički, putevi mogu predstavljati naše životne staze, a rupe simbolizovati teškoće ili prepreke koje moramo prevazići kako bismo postigli svoje ciljeve.
A na tom putu „prevazilaska“ najgore su one rupe koje imamo u sećanjima. Mi smo, siguran sam, jedina nacija u svetu čije sećanje je satkano od brojnih rupa koje nam ne dozvoljavaju da na pravi način shvatimo ko smo, kakvi smo i gde smo. Ovo može ukazivati na emocionalne ožiljke, traume ili praznine u prošlim iskustvima. Sećanja s rupama negativno utiču na našu emocionalnu dobrobit i sposobnost suočavanja sa sadašnjošću pa zato i ne čudi što smo laka meta za manipulisanje. Pre svega pričom da smo „nebeski narod“.
Rupe u zakonu, koje se obilato koriste, a koje predstavljaju pravne praznine ili nepravilnosti u zakonodavstvu i koje mogu dovesti do nepravde su, možda, i najrasprostranjenije. Više od onih na putevima kojih uistinu ima mnogo. Primer proteklih izbora to najbolje pokazuje. Tako se nešto što predstavlja očitu kriminalnu radnju nasilno provuče kroz „rupu u zakonu“ i odmah postaje normalnost. Iako to ukazuje na potrebu za reformom sistema kako bi se osigurala pravičnost i efikasnost, jer simbolizuje sve problematične aspekte društvenih normi ili pravnih regulativa koje treba preispitati i poboljšati, u našem društvu ne postoji interes ni želja, pre svega vlasti, za nekom korenitijom reformom.
Rupe u obrazovanju, su, verujem, najpogubnije. Stvorili smo društvo u kojem je „Akademija za mlade političke lidere“ „profitabilnija“ od svake škole pa i od bilo kog fakulteta. A kakve kadrove je ovo „obrazovno blato“ pustilo u „promet“ najbolje se moglo videti po retorici koju ti „akademci“ primenjuju u Narodnoj skupštini, ali i u javnom životu a naročito na društvenim mrežama. Kupovina diploma je, takođe, normalnost pa čak i poželjna jer „stručnjaci“ sa kupljenom diplomom i partijskom knjižicom Srpske napredne stranke lako dolaze do posla i raznoraznih funkcija. Od onih direktorskih, u javnim preduzećima, političkim u vidu gradonačelnika, pomoćnika gradonačelnika i slično do ministarskih i funkcija oko ministara. Danas je lekše, u Srbiji, dobiti doktorsku titulu nego izvaditi zub. I, sve to iako je „javna tajna“ nikog ne zabrinjava.
Rupe u zdravstu su koštale života na hiljade građana. Sistem u kome lekari, zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama, leče pacijente po privatnim klinikama i to „debelo“ naplaćuju je naša trenutna realnost. Dobiti „izabranog lekara“ je teže nego dobiti „sedmicu“ na lutriji a preventivni pregledi se realizuju samo u vreme pred neke izbore. Bolnice su postale utočište za „odane“ članove partije u koji se ne zapošljavaju po stručnosti već po broju skupljenih „sigurnih“ glasova. Zato i ne čudi sve veće nezadovoljstvo pacijenata na usluge koje im se pružaju prilikom pregleda i lečenja. Ali, većina ćuti. Iz razumljivih razloga.
U suštini, analogija sa „rupama“ može se primeniti na različite aspekte života, naglašavajući izazove i nedostatke koje treba prepoznati i rešavati. Rupe u moralu, časti, poštenju se više i ne računaju. Jer, i morala, i poštenja, i časti je sve manje. Izgleda „progutale ih crne rupe“!
A da i nas, kao pojedince ali i kao društvo u celini ne proguta „crna rupa“ potrebno je da što hitnije počnemo sa prepoznavanjem društvenih problema, kao što su krađe, nefunkcionalne institucije, kriminal, korupcija, moralni pad i urušavanje sistema vrednosti… To može da bude prvi korak ka razumevanju i rešavanju ovih izazova.
Moram napomenuti da rešavanje kompleksnih društvenih problema zahteva vreme i saradnju različitih sektora društva. Angažovanje pojedinaca i zajednica može doprineti pozitivnim promenama, a stvaranje svesti o ovim pitanjima može biti ključ za mobilizaciju društva ka boljoj budućnosti i zato kucnuo nam je poslednji čas da počnemo sa „krpljenjem rupa“ u našim životima. Ali i glavama…
Ivan Kovačević
