Medijski krug Šapcem
Šabac se može podičiti nekadašnjom tradicijom u novinarstvu, od prvog lista, „Šabačkog glasnika“ iz 1883, do više od 30 listova koji su izlazili između dva rata, ali i u periodu od demokratskih promena do 2020.
Primera radi tadašnja gradska vlast finansilarala je brojne šabačke medije, i ne samo šabačke, pored ostalih i Radio i TV Šabac, kojih nema na medijskom nebu nekoliko godina. S druge strane naprednjčka vlast ima sluha samo za „svoje medije“, ali se pritom ogrešila o građane koji imaju pravo na objektivno informisanje. Zbog toga građani bivaju ne malo iznenađeni dešavanjima u gradu o kojima nisu imali prilike da zaznaju u tim favorizovanim medijma, pre svega RTV „AS“ i „Glas Podrinja“.
Čudno je bilo da najveći protesni miting, protiv kopanja litjuma petog avgusta, bude prećutkivan, da o asfaltiranju puta do Tekeriša budu informisani preko fejsbuka, da ne znaju da dve godine ne radi prečistač otpadnih voda…
Tako je bilo i na protestu prosvetnih radnika, u ponedeljak, gde nije bilo izveštača ove dve medijske kuće… A radi se o sudbini oko 1.700 nastavnika i profesora, i 15.000 šabačkih đaka.
Nekako ispod radara su prošli masovni zabavni programi, na primer gostovanje Jelene Karleuše, za nekh 30.000 evra, dovoljno za neke druge i potrebnije stavke. Dovoljno za pomoć učenicima i socijalno ugroženim građanima.
Za grad koji se hvali najvećim budžetom od sedam milijardi dinara, premalo se zna kuda ide taj silni novac, a nije baš na polzu građana, koji pune taj isti budžet. Nekada su građani po mesnim zajednicama odlučivali o najvažnijim projektima, ali toga više nema.
Ali se desi da se naprasno izgrade brojni ležeći policajci, a da toga nema u dokumentima. Ili, donese se odluka o Mačvanskom trgu, pa od toga, srećom, nema ništa, jer bi bio skuplji od 100 mliona dinara.
Za jednu civilizovanu zajednicu, normalno bi bilo da ima medije koji profesionalno obavljaju svoju dužnost o informisanju građana. Toga u Špacu nema, jer se na prste jedne ruke mogu izbrojati mediji i portali koji rade u interesu građana, a ne lokalne vlasti.
Pre svega, nedostaje RTV Šabac, sa dobrom tradicijom pravog novinarstva.
D.Eraković
