Povratak višestranačja u Srbiji
U uveliko anesteziranoj Srbiji govor profesora Vladeta Jankovića na konstituisanju Narodne skupštine bio je glas razuma, kao da je dopreo iz iskona demokratije u Grčkoj. Kako je rekao profesor Janković: „Bez slobodnih izbora ova zemlja ne može biti srećna ni poštovana!“ Tu je sva srž demokratije, a, nažalost, različito je dočekana i u samom tzv. hramu narodne volje i demokratičnosti. Pokazalo je da je bojkotom izbora ne samo opozicija nego i cela Srbija mnogo izgubila za ovih tri godine. To se posebno videlo u Šapcu, tada jedinom slobodnom gradu, gde je uz sve moguće naprednjačke ucene i marifetluke, tadašnja prodemokratska lokalna vlast 21. juna 2020. izgubila za svega 900 glasova. Tadašnja Gradska izborna komisija je poništila izbore na svih stotinu birališta, a posle je to bila odmazda naprednjačkog sudstva. Da su se i drugi gradovi i opštine ovako borile situacija bi bila umnogome drugačija. I u prilog poništenja srpskog pravosuđa govori i nedavna odluka zaspalog Ustavnog suda da se ne usvoji oduzimanje doktorske titule od strane Beogradskog univerziteta Siniši Malom zbog očiglednog plagijata. Kad jedan Ustavni sud, sa 15 članova tzv. uglednih pravnika, donese takvu odluku, tako promptno a na zahtev vladajućih snaga, i ne sagledavajući šta time čini, onda i ne čudi što se ne oglašava o ustavnim žalbama iz Šapca duže od dve godine. Primera radi autonomija univerzieta započela je davne 1088. godine, od univerziteta u Bolonji, pa krajnje bljutavo zvuči da se ovaj srpski Ustavni sud drznuo da raspravlja o tome. A prolazili su vozovi nepravde, od smanjena penzija, što je stečeno pravo, do Briselskog sprorazuma, o kojima Ustavni sud podanički i kukavički ćuti.
U prilog tome je i odluka REM-a o dodeli nacionalnih frekvencija, da se istim televizijama: Pink, Hepi, B92 i Prva, koje su se nekoliko stotina puta ogrešile o Zakon o informisanju, sa očitim primerima nasilja pa čak i pornografije, ponovo poveri takva uloga. Iako su po svim stručnim mišljenjima te televizije trovači naroda, sa takvim grubim propustima, a da nisu ispunile svoja programska zaduženja. Jednostavno, ove televizije ne ispunjavaju svoju zakonsku obavezu da istinito, celovito i pravovremeno obaveštavaju javnost o svim bitnim pitanjima za građane, nego su čista propagandna mašina, posebno Aleksandra Vučića. Time se nastavlja sveobuhvatno urušavanje institucija u Srbiji, počev od one najvažnije – zakonodavne, do prava na poštene izbore i objektivno informisanje. Novi saziv Skupštine prilika je da se barem na RTS-u čuju drugačija mišljenja od onih krajnje skarednih, neukih i protivgrađanskih stavova i interesa.
Dragan Eraković
