Rijaliti Srbija
Dok dlanom o dlan prođoše dva puna meseca od kada su se u zemlji Srbiji održali republički, pokrajinski i lokalni izbori. A kao da su bili davno, davno, pre otprilike sto godina. Malo ih se ko seća i u ovo doba korone malo koga je briga za tu seljačku priredbu u režiji SNS-a i njihovog predsednika. Građanima i građankama je ovde već svega preko glave a i poznato je da većina ima pamćenje kišne gliste pa su tako i izbori kao „praznik demokratije“ skoro pa zaboravljeni. Ali onaj kome je to najviše važno, On nije ni jednog trenutka prestao o njima da misli, da smišlja šta i kako dalje a evo vidimo ovih dana ima dilemu i sa kim. Čuj, s(a) kim? I ove svoje i sve druge kandidate griluje na tihoj vatri a običan svet, po obočaju, zajebava za sve pare, uživajući u tome kao iskusni psihopata. Pošto se malko preigrao pa dobio Parlament (republički) bez opozicije sa tročetvrtinskom većinom svojih naprednih bezveznjaka, sada na svojim ružičastim propagandnim glasilima priča o nekakvoj „koncentracionoj Vladi“. Kao neće tu biti samo napredni papagaji već i Dačić i Šapić kao i par „manjinaca“ jer sve je to boranija koja je preskočila prag cenzusa od fantastičnih 3% i zasela u skupštinske klupe. I to bi trebala da bude ta „koncentracija“. Guliver Vučić i Liliputanci u odelcima socijalista i „spasovaca“. OK, koncentracija bezobrazluka, bahatosti, loših namera i neznanja je tu ali zar naprednjaci nemaju dovoljno takvih u svojim redovima pa im treba mala pomoć „prijatelja“? Kada je već krenuo u tom pravcu Aco Srbin bi mogao u buduću Vladu komotno da pozove i „opozicione“ prvake, ove što su bojkotovali izbore, jer većina njih ispunjava kriterijume za učešće u toj jajarskoj igri drpanja, ne bi im se ni poznalo da tu ne pripadaju. I kao da je zaista bitno ko će obnašati koju funkciju u najnovijoj Vladi kada svi znaju da samo jedan čovek donosi sve odluke, za sve se pita, o svemu sve zna… I sastav Narodne skupštine je njegovo delo, svih 188 poslanika SNS-a da sakupite na gomilu ne biste dobili više od 2-3 grama mozga, zdravog razuma i bilo kakvih tragova normalnosti. Jeste, mnogo je novih, mladih, naprednih snaga u novom sazivu Parlamenta ali oni jadni nisu sposobni ni da zapamte svoja imena i prezimena pa su (većina) na pitanja novinara kako se zovu odgovarali sa „drugi put“. Šta drugi put, mamlazi neopevani? Misle valjda da će neki „drugi put“ naučiti ko su, šta su i kako se zovu i prezivaju ili će im stići direktiva „odozgo“ da mogu i smeju da odgovaraju i na najteža novinarska pitanja. Sličan izbor morona i imbecila Vučić ima i za ministarska mesta u novokomponovanoj Vladi. Kao na buvljoj pijaci : restlovi nečega što je nekada možda i ličilo na nešto, jevtino-po sistemu troje gaća za sto dindži, plastične džidža-bidže, tu su i kompletni idioti koji su rušili Savamalu, i oni kriminalci koji su sekli hektare državnih šuma zbog izgradnje stambenih blokova (sve ilegalno, naravno), i onaj „strašni“ spomenik Stefanu Nemanji je tu, bez greške, drangulije bez ikakve upotrebne ili estetske vrednosti ali koje šljašte kao novogodišnji Vesićev Beograd, kič i šund, šta reći. Da li će Ana-banana ostati na mestu predsednika Vlade ili će je zameniti neko sličan ali, recimo, strejt za promenu, šta to nama građanima znači na ovu skupoću? I da li Guliver može da nađe nesposobnije, pokvarenije i veće budale od Vulina, Stefanovića, Đorđevića, Lončara…? I šta će u toj gužvi Dačić i Šapić sa tako malo političke težine? Ali, znajući AV-a ako nešto zna to je da bude političar u Srbiji, da obećava i ne ispunjava, da laže narod stalno a da ga ovaj sve više obožava, da manipuliše, kontroliše i da gleda unapred (za razliku od njegovih pravih i kaobajagi političkih protivnika). Verovatno je on već u 2022. godini kada treba da se održe predsednički i beogradski izbori pa priprema podršku prvog čoveka socijalista e da se ovaj ne bi kandidovao za predsednika Srbije a da čelnik SPAS-a stane uz njega na izborima u glavnom gradu, pa još da spoji i republičke, vanredne, izbore u sve to, nazove sve liste svojim imenom i prezimenom i opet osvoji sve nivoe vlasti. Paklen plan, zar ne? I što se tiče rasplitanja kosovskog čvora dobro bi mu došla svaka pomoć, naravno formalno i zbog privida da eto predstavnici naroda dele odgovornost za posledice budućeg rešenja dugogodišnje kvadrature kruga „južne srpske pokrajine“. U tom smislu može da angažuje i onu opoziciju koja je kao protiv njega ali je nacionalistička, „patriotska“, to su oni kojima je Kosovo-srce Srbije, i koji su protiv bilo kakvog kompromisa, članstva Kosova u UN ali koji će se buniti protiv bilo kakvog postignutog sporazuma dve strane onako kako jedino i znaju – sve na divanu čibuk pušeći. Šta god Vučić da uradi u vezi Kosova i što se tiče ekonomije, zdravstva, prosvete, kulture sve će to proći bez prave pobune osim sporadičnih, pojedinačnih, tihih glasova otpora jer Srbija nije Belorusija! Tamo je ljudima prekipelo i eno ih danima su na ulici, ne dozvoljavaju da ih njihov Aleksandar (Lukašenko) pravi baš tolikim budalama i da misli da može da vlada večno. Ovde ljudi ne veruju da se bilo šta može promeniti na bolje, neki i ne žele jer im je i ovako dobo, oni kojima je loše prepustili su se sudbini, navikli se na buvljak gde životare, gde je sve na prodaju po bagatelnim cenama pa čak i izborni glas a najjevtiniji je upravo sam život. Kada su mogli da biraju izabrali su „ovo“. I „ovog“. Ili su odlučili da ih se sve to ne tiče, ni ko će da ih predstavlja u Narodnoj skupštini, ni ko će da raspolaže sa njihovim parama iz republičkog budžeta, i o svemu drugom nisu želeli da razmišljaju i zaista odlučuju i sad „kasno je za tugu, za sreću rano je…“ Kako god da Gospodar reši situaciju sa novom Vladom i o bilo čemu drugom, narod (sirotinja raja) može samo da bleji, zviždi ili aplaudira ali buvlja pijaca i „tri hiljade za gospođu“ ostaju naša stvarnost. I budućnost, na žalost.
Dragan Karalazić