Buđavi i smrdljivi…

0

Dragi moji,

nije samo Srbija zemlja u kojoj je poltronstvo na ceni… taj modalitet ponašanja je, samo u našoj državi, trenutno možda najizraženiji… pa samim tim i najvidljiviji. Vidimo ga skoro na svakom koraku. Među „novinarima“, među medicinskom strukom -„lekarima, među „političarima“, među „deliocima pravde“, “sveštenicima“, „trgovcima raznih fela“ i uopšte… među svima… svugde i na svakom mestu. Uvlakaštvo, poltronizam i ulizištvo  je postalo opšte priznata „vrlina“ koja omogućava nesmetano napredovanje u karijerama, bolje pozicioniranje u društvu, pa i medijsku slavu… Da li to pomodno potčinjavanje vlastima i najvišima u toj hijerarhiji, trenutno  postaje sveopšti princip opstanka i mogućnost lagodnijeg života, pitanje je na koje se čeka odgovor…a možda ga već svi znamo… Pribegavanje lakšem i manje odgovornom, postaje  toliko opšte-prihvaćeno ponašanje, da je postalo takoreći prirodno, ono koje se pretpostavlja… A šta je sa onim drugim, hrabrim i odvažnim, drugomislećim, kontrašima, onima što vazda nešto zanovetaju i pametuju, uvek nekako protiv vlasti i sistema… kako je njima, i gde su oni? Nigde, ili u debeloj defanzivi, u senci i van fokusa svake javnosti… Zašto je to tako i zbog čega je tako?

Pomerene su vrednosti u društvu uopšte, izgubljen je negde ostao onaj sistem koji cenio i poštovao samostalnost, stručnost, hrabrost i postavljao ih kao vrline potrebne za napredak zajednice…

Čini mi se kao da nas je neko stavio u kacu i čeka da se svi ukiselimo i tako kiseli, na proleće, zasmrdimo i budemo bačeni na đubre… Pa zar to ne vidimo i da li smo slepi kod očiju i pameti nam? Skoro tri hiljade lekara iz cele Srbije je potpisalo peticiju za smenu tzv.Kriznog štaba, pridružili su im se slobodni umetnici, socijalni radnici, profesori, advokati, naravno ne svi, manjina… Pa ipak, jasno je da svi nisu robovi ubačeni u kacu da se kisele, iako većina jeste… A taj slobodni duh je najveća vrednost jednog društva, tekovina civilizacije, najviši stepen demokratije… i ništa. Svi su i dalje tamo gde jesu… neki će i uznapredovati, jer je stepen uvlakaštva u direktnoj vezi sa napredovanjem… Da li se vizionarski ostvaruje na delu ono što je pisao veliki Meša Selimović u svojoj Tvrđavi: “ Ulizice-to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji.Oni podržavaju svaku vlast,oni i jesu vlast,oni siju strah bez milosti,bez ikakvog obzira,hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi.Dok njih bude nema sreće na svijetu,jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost“. Iako se ovome nema što dodati, usuđujem se da dodam. Dok je njih, nema nam budućnosti… ni za nas, ni za naša pokoljenja iza nas… Hoćemo li konačno to shvatiti, ili ne…Biće već sutra kasno… Osvrnite se oko sebe… Prepoznajete li ih… Oni su univerzalni i ne biraju dres koji će nositi… Oni su stalno na čiviluku… Ako ih skinemo i bacimo na đubrište, bićemo spašeni… U suprotnom, ko zna… Svet nam polako zatvara vrata…i ko je u pravu, oni ili mi… Neka nam ne bude kasno… ako već, na žalost nije…

Sve Vas volim i pozdravljam.

Branislav Sekulović, advokat

Facebook komentari

Leave A Reply