Protesti u Šapcu
U društvenim previranjima masovnost je itekako važna stavka za uspešnost. Dugo se u Šapcu, i mnogim drugim sredinama, održavaju protesti građana, počev od onih „šetnji“ 1996. godine. Tada je stotinak Šapčana, pod imenom “Zajedno“ neumorno šetalo oko osamdeset dana, nekad ih je bilo više, nekad manje, a i pred peti oktobar 2000. bili su masovni protesti, mereno po hiljadama učesnika.
Nekako za Šabac ostaje kao pokazatelj jednog vremena skup na Gradskom trgu, u oktobru 1988. godine zbog Kosova. Tada su gotovo sva preduzeća i institucije dolazile kolektivno, i ostala je brojka od oko 30.000 prisutnih. Trg ima nešto više od hektar površine, te je mogao da primi toliko građana. Reperni podatak iz Arhiva javnih skupova da se u avgustu prošle godine okupilo 7.500 građana. Tu se računa površina Karađorđeve ulice kao i okolnih prilaza.
U petak, na poziv srednjoškolaca i studenata, okupilo se oko tri hiljade građana, a poređenja radi bila je ispunjena cela Ulica cara Dušana. U nedelju uveče, još impresivnja slika, pogotovo nepregledna kolona sa upaljenim mobilnim telefonima. Bila je puna Ulica kralja Aleksandra, dakle nekih 400 metara dužine i osam metara širine kolovoza, a tu su i trotoari.
Po nekom proseku, između jedan i dva građanina na kvadratni metar, to je oko pet hiljada građana. Za usporedbu na protestu pred RTS, 17. januara, bilo je oko 55.000 ljudi, gde se računalo 3,7 prisutnih po metru kvadratnom. No brojke se povećavaju, a primera radi beleže se nikad masovniji skupovi u Čačku, Smederevu, Kraljevu, Valjev… i po nekim mestima gde nikad nisu bili protetsi.
Nakon svega, pogotovo veličanstvenog danonoćnog okupljanja na Autokomandi te brojke više toliko i ne znače, jer kvantitet je prerastao u kvalietet, jednu nezaustavljivu reku.
D.Eraković
