Humoreskica
Do samo pre nekoliko dana, šerif je sebe poredio sa vukom. Dakle, sa bajki je prešao na basne. On je vuk, a mi smo Crvenkapice i bake. Lovci su ovi iz Evropske Unije i zli Ameri, koji bi da odstrele dobrog vuka. Vuk se predstavlja dobricom, jer želi da sačuva čopor u kome su sve ljuti poslušnici i uvlakači, koji su se tu našli igrom slučaja i željom za pohlepom. Elem, kada se pred šerifovim pragom pojavilo pet ozbiljnih lovaca, šerif je počeo da zavija, a na njegovo zavijanje, među prvim se javila samohrana vučica iz grada s one strane Dunava, koja je uz gorke suze napisala na tviteru sledeće srceparajuće rečenice:
„Za njega ne postoji zamena, ni sada ni za 1.000 godina! Bez njega, bure baruta se ponovo pali! Šerife, potrebni ste okrugu… koji bez vas na čelu nikada neće biti isti. Svi za jednog, jedan za sve!“
Napisa samohrana šerifova uzdanica i osta živa, hvala milom bogu. Dokle podilaženje šerifu može da ide, to niko živi ne može da zamisli, ali, trka kandidata za najbolju uvlakačku poruku se nastavlja. Slali su bakareci, ptići od orla i ostali dupelisci slike vukova, kao podršku olinjalom vuku predvodniku, koji je jak samo kad je u čoporu. Čim ga odvoje van njegovog staništa, počne da mijauče, pa se sklupča na nekoj hoklici u ćošku i pristaje na sve što mu se naredi.
Dakle, šerif je uvredio vuka, poredeći se s njim, jer je vuk dostojanstvena životinja, koja menja dlaku, ali ne i ćud. Ovaj naš više liči na avlijanera koji menja i jedno i drugo i laje samo kad je u svom dvorištu. A možda je šerif upoređujući sebe sa vukom mislio na Brankovića. Tu bi već mogli da se složimo.
Rade Đergović
