Rijaliti Srbija
Ima onaj stari, dobri, aforizam ili poskočica – doskočica: Bombo, buš pukla? Bum! E, ali u našoj veseloj stvarnosti u zemlji Srbiji da prevrne ne stoje stvari tako jednostavno. Ovde su dojave o postavljanju bombi postale normalna pojava, kao dan i noć. I sve su naravno lažne. Kada u jednom danu stignu dojave da su bombe postavljene na par-nepar stotina adresa svakom sa jednom jedinom vijugom u mozgu je jasno da tu nema ni B od bombi i da je posredi najverovatnije neka zajebancija. Najviše su se od ove „bombaške“ halabuke okoristili đaci jer ne mogu da pohađaju časove a njima je to uvek em milo em drago dok u tržnim centrima, recimo, suze rone jer im opada prodaja a samim tim i profit, ostale institucije se bore sa ovom pošasti zvane bombing (maltretiranje, uznemiravanje, dojave kao mobing a bombe kao sredstvo) kako koja, negde postoje protokoli za ovakvu vanrednu situaciju a negde baš i ne, šta da rade zaposleni u bolnicama kada stigne zloglasna dojava a imaju pacijente na operaciji, nepokretne i druge bolesne ljude – da evakuišu sve ali kako, gde, itd. Međutim, to su sve tehnikalije, navikli smo mi i na gore, to su rešive stvari, suština ili pozadina ovih „bombastičnih“ dešavanja je mnogo opasnija. One spodobe u liku i nedelu ministra policije a koje se sve odazivaju na prezime Vulin trabunjaju preko režimskih medija o tome kako se radi o zaveri protiv Srbije (i Predsednika, podrazumeva se) i to iz inostranstva (i sa Marsa, možda) a u cilju pritiskanja naše države da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. I ako i kada uvedemo neke kaznene mere „majčici Rusiji“ to će biti da zaštitimo našu decu jer, zaboga, neke nevaljale čike prete svakodnevno da će u školama (a šta je sa vrtićima?) postavljati bombe, što nikako nije lepo, sve dok mi tj. ovaj naš Vrhovnik ne prelomi i pridruži se Zapadu. Ne bismo mi ali što se mora nije teško, izvini Vladimire Vladimiroviču i jagode sa šlagom i sve tako u dobro poznatom stilu i da stisnemo i da prdnemo a da se, ako je ikako moguće, ne useremo. A mi smo, građani i građanke ove pretužne i presmešne zemlje, veverice i kopčamo se na leđima. Iako sve nadležne službe (policija, BIA) moraju da rade po pravilima posla koji obavljaju i moraju sve da provere i istraže, jasno je da je ova najnovija „bombaška“ zajebancija od strane naprednjačkog režima malo ipak too much i da prelazi granicu dobrog ukusa čak i po njihovim standardima i preskače lestvicu koja je odavno postavljena veoma nisko. Kome je u interesu da se stvara panika, nesigurnost i strah kod pučanstva nego onima koji su na vlasti a koju (vlast) ne žele da ispuste iz ruku ikad. Stvaraju alibi za teške odluke koje Jedan Čovek mora uskoro da donese i po običaju ne biraju sredstva. Samo su Vučićeve „majke invencije“ mogle da smisle nešto ovako glupo, lažno, bezobrazno a opasno po sve osim po Njega i njegovu bandu. Da se svi po vazdan bave dojavama o bombama i da zaborave da je u nedavnoj predizbornoj kampanji obećavao Mir i Sigurnost a sada priča kako dolaze teška vremena, najgora u istoriji, biće gladi i biće hladni radijatori a o izvesnom nuklearnom, svetskom, ratu da i ne govorimo. Niko više ne govori o korupciji, kriminalu, partijskom zapošljavanju, urušavanju institucija ili nedajbože o enormnim poskupljenjima svega i svačega, nemamo vremena da se bavimo takvim tricama jer je baš malopre dojavljeno da je negde postavljena eksplozivna naprava i moramo da se brže-bolje evakuišemo, da usput nakupujemo šećera, brašna, ulja i sardina za svaki slučaj, da tako uplašeni sednemo (u nekom „atomskom“ skloništu) pred televizor i bez treptanja odgledamo ko zna koje po redu „istorijsko“ obraćanje Jedinog i da sa zebnjom posle skromne večere polegamo a sutra je novi dan i krećemo sve iz početka. Kako je krenulo izgleda da ćemo svi, pre ili kasnije, pući od muke. Bum! Koliko god to politički nekorektno zvučalo i izgledalo ovih dana koje razvlačimo kao žvaku od dojave do dojave.
Piše: Dragan Karalazić