Radost u Mađarskoj posle izbora
Nedeljni izbori i ubedljiva dvotrećinska pobeda „Tise“ donela je radost na ulice Mađarske ali i u Srbiji. Pre svega što je jedan auotokrat izgubio vlast posle 16 godina, i da bi to mogao biti sličan scenario kao i ovde.
Neke davne 1989, posle pada Berlinskog zida, takođe su se radovali Mađari da mogu da pređu u Austriju, kao što je bila velika radost i u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj… Te godine i godinu kasnije tadašnja SFRJ bila je daleko srećnija i bogatija od tih država Istoka, i bio joj je ponuđen ekspresni ulazak u Evropsku zajednicu. Ali… Ostalo je neslavna istorija u pogrešnom vozu.
U Ustavnom sudu ima na desetine hiljada nerešenih predmeta, što svakako dovoljno govori o radu ove institucije. Ipak, predsednik ovog suda Vladan Petrov slavodobitno izjavi da on spada među četiri najznačajnije ličnosti i predstavnika srpskih institucija. Pored onog famoznog stavljanja u fioke određenih predmeta, pogotovo one izborne krađe iz 2023, koja ima na hiljade svedoka, pored ostalih utvrđeno je i Rezolucijom Evropskog parlamenta a ima ih i u američkim dokumnetima o stanju demokratije u Srbiji, još davne 2020. podnete su žalbe Ustavnom sudu za krađu izbora u Šapcu. Ništa nije odgovoreno, a već tada je bilo jasno da je Šabac bio samo pokazna vežba za potonje krađe, da čak ništa nije učinjeno kada su bili falsifikovani glasački listići, vidno vidljivi u različtim bojama.
Sada je Srbija daleko od Evropske unije i koju baš toliko i ne iščekuju. Za ovo vreme Mađarska je višestruko uvećala BDP, sad je na 265 milijardi evra, Češka je na 280, a Poljska prešla hiljadu milijardi i među prvih je 20 ekonomija sveta… A Srbija sa stotinak milijirdi evra, i to sve sa kreditima i megalomanskim radovima.
Ono što zabrinjava kako je to Mađarska, kao članica Evropske unije, dozvolila da 80 odsto medija bude u Orbanovim rukama, kako se to i kod njih zacarila korupcija i nepotizam. Ali, kod njih, uostalom kao i kod ogromne većine zemalja, izuzev Rusije i Belorusije, ne pominje se izborna krađa. Izbori, kao osnovno demokratsko pravo, počiva na slobodi volje građanina, i deluje nestvrano da se u Srbiji krade, ucenjuje, preti, uvoze birači iz drugih zemalja… U ovim evropskim državama sve se završava za nekoliko sati, ali, eto, kod nas, se vuku repovi mesecima pa i godinama. Nema još konačnih rezultata za nedavne izbore u deset lokalnih zajednica, sa svega 250.000 birača, a indikativno je da u Zaječaru nema novih izbora iako je to odlukom Višeg suda traženo.
Najplastičnije je to objasnio novi predsednik Ustavnog suda, dr Vladan Petrov, da se ne zna hoće li ovaj Sud izaći ili neće sa odlukom o izborima iz 2023. godine. Kako kaže, ima tu fioka gde se stavljaju škakljivi predmeti. A sigurno nema prečeg posla od utvrđivanja validnosti izbora. Ali su zato vrlo hitno donete odluke o izborima za Visoki savet tužilaštva, gde je pokazano da ni izbori kod najupućenijih u zakonitost, i gde učestvuje svega oko 800 tužilaca, ne mogu da prođu po slovu zakona i iskazivanjem slobodne volje. I, gle, nešto se tu upetljala i BIA. Istina da postoji tradicija krađe zbora, od onih davnih levih i desnih opanaka ili „ćorave kutije“, ali ovoliko kriminala i varanja nezabeleženo je i davno iskorenjeno u Evropi. Čak i pod ovakvm uslovima, a daleko su gori nego pre tri godine, studenti i građani traže raspisivanje izbora.
Pokazana je ta druga slika Srbije na nedavnim izborima gde su studenti, sa svojom listom ili koju su podržali, imale glasova kao i „udružena porodica“ Aleksandra Vučića. Ne može se očekivati da režim može toliko da pokrade na svih 8.300 biračkih mesta u Srbiji. Vučić je raspisivao izbore i kad nije trebalo, pa čak i u pandemiji, a sad se nešto pravda prilikama u svetu, i licitira datumima. Promenio se i odnos Evropske unije, govori se o uskraćivanju sredstava od 1,6 milijardi evra namenjenih Srbiji, a tu su i druga podsticajna sredstva. A samo iz donacija Srbija je dobila nekoliko milijardi evra, što je svojevrsni novi Maršalov plan.
S druge strane ovde caruje korupcija, pa samo za brzu prugu do Kelebije espertski tim govori o nekih 700-800 miliona evra, dok TOK barata cifrom od 115 miliona dolara. Evidentno je da uprkos ogromnoj korupciji, nedostaju ta sredstva da se potkupi većina biračkog tela, a vreme ne radi za režim, jer sve više upada u golu represiju. Ono što je, nažalost, teško ostvarivo to je dvotrećinska pobeda, a onda će se i dalje vrteti neki repovi, kao što su članovi Ustavnog suda ili neki tužioci, sudije i drugi „lojalisti“ na važnim mestima koji su otvoreno stale u odbranu ovakvog režima. Ipak, ova pobeda Tise i Petara Mađara pokazuje da je Evropa sada malo bliže.
Dragan Eraković