FORUM OMLADINSKE POLITIKE 2025
Krovna organizacija mladih Srbije izradila je istraživanje “Bezbednosni kompas: stručna analiza bezbednosti mladih i nasilju nad mladima”. Ova analiza obuhvata sedam celina: percepciju lične bezbednosti mladih, nacionalnu bezbednost, zaštitu osnovnih građanskih prava i sloboda, radikalizaciju i (nasilni) ekstremizam, rodno zasnovano nasilje, vršnjačko nasilje i bezbednost u školama, digitalno nasilje i bezbednost na internetu.
Na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije (koms.rs) pročitajte celo istraživanje Bezbednosni kompas
Bezbednosni kompas sa Foruma omladinske politike, a u nastavku pročitajte podatke koje smo izdvojili.
Percepcija lične bezbednosti: Mladi kao najozbiljnije pretnje po ličnu bezbednost ocenjuju mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje.
- Prosečna ocena lične bezbednosti mladih u Srbiji je 3.44 ( na skali od 1 do 5), pri čemu se mladi osećaju najsigurnije u poznatim mikro-okruženjima – školi/fakultetu, komšiluku i na radnom mestu – gde postoje poverenje i predvidivost. Kako se prostor širi ka javnom i političkom okruženju (javni prevoz, protesti), osećaj bezbednosti opada;
- mladi vide kao pretnju ili rizik i političku polarizaciju i govor mržnje u javnom prostoru (3.92), saobraćajne nesreće (3.61) i širenje ekstremističkih ideja i nasilja motivisanog ekstremizmom (3.60). Nešto niže ocene u proseku dobili su i organizovani kriminal (3.43), digitalno nasilje i zloupotreba podataka (3.42), mogućnost izbijanja oružanog sukoba (3.23), te sitni kriminal (3.17);
- Otprilike polovina mladih (51.4%) se uzdržavala od učešća u protestima i drugim javnim skupovima. Oko 38% mladih se uzdržavalo od izražavanja stavova na društvenim mrežama zbog straha od negativnih posledica po ličnu bezbednost.
Nacionalna bezbednost: Bezbednost mladih neodvojiva je od bezbednosti države u kojoj žive, a pretnje po nacionalnu bezbednost mogu doći iz različitih sektora.
- Poverenje u državne institucije sa ovlašćenjima u oblasti nacionalne bezbednosti je izrazito nisko: najniže u predsednika države, a zatim u Vladu i
Narodnu Skupštinu. Nakon toga u Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA-u. Sa druge strane, Vojska Srbije je dobila najbolju ocenu (2,29);
- Mladi su kao najveće pretnje po bezbednost mladih u Srbiji iz ove oblasti ocenili organizovani kriminal i ekonomske sankcije;
Zaštita osnovnih građanskih prava i sloboda: Među najviše ocenjenim pretnjama u celom istraživanju jesu ugrožavanje prava na pravično suđenje i slobodu izražavanja, kao i ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta, od strane državnih organa.
- 17,6% mladih koji su učestvovali u protestima doživelo verbalno nasilje od strane policije, a 26,2% verbalno nasilje od strane učesnika kontra-protesta.
Kada je reč o fizičkom nasilju, 11.5% ispitanika prijavilo je da je doživelo fizičko nasilje od strane policije, 10.1% od strane učesnika kontra-protesta.
Radikalizacija i (nasilni) ekstremizam: Mladi kao najveću pretnju po bezbednost vide širenje dezinformacija i teorija zavere koje podstiču podele, zatim nasilje ekstremističkih grupa i delovanje organizovanih grupa koje promovišu mržnju prema manjinama.
- Rezultati pokazuju da je više od polovine ispitanika bilo izloženo ekstremističkom sadržaju u nekom od navedenih konteksta, a najčešće na društvenim mrežama (53.5%). Dosta ispitanika bilo je izloženo ekstremističkim idejama kroz medije (38.1%).
- Polovina ispitanika je u poslednjih 12 meseci doživela verbalno, digitalno ili fizičko nasilje zbog političkih stavova;
- Rezultati ukazuju da mladi kao najvažniji faktor radikalizacije vide nedostatak poverenja u institucije. Kao drugi najvažniji faktor mladi vide lošu materijalnu situaciju, a na trećem mestu je nizak nivo kritičkog mišljenja.
Rodno zasnovano nasilje: Mladi najbolje poznaju kome prijaviti nasilje, dok je znanje o pravima i dostupnoj pomoći slabije. Kao glavne razloge neprijavljivanja navode nepoverenje u institucije, strah od stigmatizacije i osude okoline, te uverenje da se ništa neće promeniti nakon prijave i strah od osvete.
Vršnjačko nasilje i bezbednost u školama:
- Najmanju ocenu poverenja u oblasti zaštite od vršnjačkog nasilja u proseku dobila je policija (1.51);
- 44.4% mladih bilo je svedok omalovažavanja, 39.8% socijalnog isključivanja, 34.3% digitalnog i 23.2% fizičkog nasilja.
Digitalno nasilje i bezbednost na internetu:
- 20.2% mladih je doživelo uznemiravanje ili pretnje, 20.2% lažno predstavljanje, 19% manipulaciju informacijama/dezinformacije, 8.8% phishing, 7.7% doxxing, 6% deljenje sadržaja bez pristanka i 4.4% ucene;
- Najviše incidenata vezano je za Instagram (28.4%), i zatim TikTok (12. 2%).
