Agonija srpskog pravosuđa
Još od Velike francuske revolucije 1789. godine postoji podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i pravosudnu. Sticajem političke prevlasti u Srbiji ne samo izvršna nego i ona zakonoavna u vidu tzv. Narodne skupštine na delu je besprizorni napad na tužilaštvo i sudove, uprkos što je i u Ustavu implementirana zakonodavna praksa Evropske unije. Nakon tzv. Mrdićevih zakona, na primer, smanjenjem broja tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal praktično su onemogućene istrage za pad nadstrešnice u Novom Sadu, a već ranije policija je povukla svoje eksperte kao i Uprava za pranje novca i Poreska uprava.
Iako u pravosuđu rade školovani i ne tako brojni kadrovi, sa nešto manje od tri hiljade sudija i manje od hiljadu tužilaca, uz nešto manji broj zaposlenih u prekršajnim sudovima, nabrojniji su advokati, njih oko 12 hiljada. I zbog raznoraznih uticaja ali i slabosti u ovoj delatnosti, dešavaju se duboki posrtaji, i to počev od Ustavnog suda do onih nižih, ali se ne može pohvaliti ni advokatura da čuva dostojanstvo profesije.
Elem, u Akvokatskoj komori Šabac, sa oko pet stotina članova iz 14 opština Mačvanskog i Kolubarskog okruga, desilo se da je sadašnji predsednik Miloš Mandić, advokat iz Valjeva, izabran upkos tome što Statut zabranjuje da se ponovi mandat. On je prethodno bio predsednik od 2011. do 2014. godine. Čak i nakon odluke Ustavnog suda, što je retka prilika da se ovaj sud oglasi, od 22. decembra 2022. godine, da nema dupliranih mandata. Takođe, Izborna skupština ADŠ, od četvrtog februara 2023. godine, nije potvrdila predsednički mandat Mandiću što je obaveza po Stututu. Predsednici AKŠ biraju se po redosledu svojih ogranaka Šabac-Valjevo- Loznica.
Sam predsednik Komore ima široka ovlašćenja da potpisuje sve odluke, kao što su rešenja o upravnim postupcima, upisu advokata, raspologanju sredstvima… Svaki advokati polaže zakletvu da na dostojan način predstvlja profesiju i, naravno, da se drži zakona i Ustava. Nažalost, u praksi ne samo da se državni funkcioneri, pogotovo predsednik države, ministri, predsednica Skupštine kao i brojni poslanici vladajuće većine ne drže zakona ni zakletve, nego zdušno idu u drugu krajnost – bezakonje i pravosudni poslenici.
O svemu ovom trebalo bi da se raspravlja i u Višem sudu u Šapcu, gde je desetog februara zakazano ročište po predatoj tužbi za nezakonito postavljenje.
Pred pisanje ovog teksta poslat je dopis advokatu Mandiću, ali je navedeno da je adresa nepoznata.
D.Eraković
