RIJALITI SRBIJA
„Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu
Njegova biološka organizacija nije ništa
drugo nego mašina za proizvodnju života
u njegovom najčistijem smislu. Virus je
vrhunac prirodne stvaralačke evolucije“.
Profesor dr Frederik Liberman
I, šta kažete? Dosadilo vam ovo vanredno stanje, policijski čas, ostajanje kod kuće. Smorili ste se i izbedačili za sve pare. Nije da ste i pre ovoga imali neki uzbudljiv socijalni život, uglavnom je to bilo: kuća-pos’o, pos’o-kuća, decu viđate preko skajpa i vibera, dok vam žena zvoca vi žmurite i pravite se mrtvi, taštu nikada i niste podnosili a ni ona vas, ponekad sa komšijom sa trećeg sprata proturite koju u liftu, sa ortacima, školskim drugarima, tu i tamo popije se po koje pivce, roštiljanje za praznik negde u prirodi, i to bi bilo uglavnom to. Ali „ostani kod kuće“ već nedeljama, e pa to ja malko prekoviše, rođaci. Odjednom treba ubiti ogromnu količinu vremena. A vi ste odavno izgubili želju za dobrom knjigom, filmove na TV-u jednim okom gledate a drugim već tonete u san, za društvene igre nemate društvo a za društvene mreže ste matori, tek na nešto malo od redovnih konferencija za medije a povodom tekuće zaraze obratite pažnju , ali i to već postaje monotono. Kao španska ili meksička sapunica. Ko će se i da li će se uopšte neko uzeti na kraju? Recimo potpukovnik Kon i gospođa dr Darija? Ima i drugih kandidata ali ja nekako tipujem na njih. A Džeki? I Džeki se smorio. Prestao je da laje. Neće u šetnju onda kada je dozvoljeno. Bojkotuje mere Vlade Republike Srbije! Vi – očajni. Ali, nekako ga ubedite da u stvari on vas vodi u šetnju a ne vi njega i ta promena uloga odobrovolji Džekija i vi ste tako rešili jedan mali ali važan problem u ovom, svakodnevnom, vanrednom sranju, pardon stanju. Uveče na terasu pa red aplauza, red zviždanja, malo UA i „Vučiću, leči se“, pa na spavanje. I svaki put se nadate da ćete sanjati kako trčite, trčite, ulicama i livadama, laki kao gazela, dok vam prijatan povetarac mrsi kosu, a leptiri i ptice prate ritam vaših koraka… Iz takvog sna nikada ne biste želeli da se probudite. Jer, na javi vaša „mapa puta“ je dnevna soba-kuhinja, predsoblje-kupatilo i jopet, u krug. Krajičkom oka na televizoru ugledate Onog koji se predstavlja kao predsednik Srbije kako u nekom gradu deli respiratore i šakom i kapom kao da ih je kupio od svojih para, objašnjavajući pritom lekarima kako se ovi koriste mada budala nema pojma o tome kao i o mnogo čemu drugom iako o svemu blebeće po ceo dan. I vidite oko njega neke likove sa maskama ili bez ali kako stoje svakako preblizu vođi i kako bleje dok on prekomerno sere, klimaju glavama sretni što su tu pa makar i fasovali zlokobni virus, ne boje se nikog i ničega jer Vrhovni (Anti)virus je nedodirljiv i nenadjebiv. Misle oni, jadne im te prazne glave na ramenima. A za to vreme građanima se preti zatvorskim kaznama ako samo promole nos iz karantina dok traje policijski čas, hapse se novinari koji pišu i govore istinu i svi oni koji uopšte misle svojom glavom i govore kritički naročito o „situvaciji“ u zdravstvenim ustanovama gde se virus, može se reći, odomaćio i za to, naravno, niko nije odgovoran, niko kriv. Ne da Vučić nikog od svojih naprednjaka. Ni lekare ni botove ni poverenike, kao na primer u Šapcu. Gde su, nesretnici, pokušali da sakriju da je „krem“ naprednjaka u gradu najodgovorniji za pojavu i širenje zaraze. Pa su, u to ime, tužili „Podrinske“. I u tu rupu (jamu) sami upali. I tek će da padaju. A vi ste, Petre Petroviću sa uplatrnice, s pravom ljuti, gnevni, besni i pukli biste od muke zbog svih tih mamlaza koji su na mestima odlučivanja (u ovom trenutku, bez patetike, o životu i smrti) a nesposobni su i bahati što je i u redovnom stanju vrlo loša kombinacija, a u vanrednom je to katastrofa u najavi. Kao kad majmun uđe u tenak. Ta naprednjačka ekipa na čelu sa „šefom“ i dalje vodi predizbornu kampanju, oni samo to i znaju. Da lažu, mažu, prodaju muda za bubrege, prave kolosalne greške za koje ne snose nikakve konsekvence. Bar još uvek ne. Od nas pametnih i normalnih građana i građanki zavisi da li će se to kao i mnogo čega drugog promeniti „kad sve ovo prođe“. Sve treba zabeležiti, zapamtiti pa ispostaviti račun kome treba i kada bude vreme za to. A vreme leti (i zimi i leti i na jesen kad se seti) i vrlo brzo će doći trenutak za naplatu. Sačuvajte vaše nezadovoljstvo duboko u sebi, dok ste kod kuće, prinudno, mislite na nešto lepo, biće „dana za megdana“ i za pobunu i za bes. Važno je ostati mentalno zdrav jer će nam to biti velika prednost u odnosu na „naprednjačke“ ludake. I na kraju, evo još jednog citata, ovog puta čuvenog Nostradamusa a u indirektnoj vezi sa aktuelnom „korona“ situacijom (direktno se citat odnosi na pojavu besnila): „Velika zaraza doći će s velikim metkom, pomoć je blizu ali lek vrlo daleko“.
Dragan Karalazić
