U pripremi novo hranilište u Postenju za novu koloniju Beloglavog supa:
Nakon skoro deceniju i po, Beloglavi supovi, vraćaju se na Sokolske planine u blizini Ljubovije. Meštani koji žive u selu Postenje, odakle se vide stene na koje dolaze supovi, angažovali su se zajedno sa rendžerima iz Specijalnog rezervata prirode „Kanjon Trešnjice“ i uskoro će se u tom selu, napraviti novo hranilište za ovu izuzetno retku i ugroženu vrstu ptica.
Najveća ptica u Srbiji, već neko vreme širi svoja krila iznad sela Postenje u okolini Ljubovije. Kažu meštani pre skoro dve decenije tu su se i gnezdili, a nadaju se i sada će. Supovi dolaze na strme litice iznad sela, tu kako kažu prave gnezda i nadleću selu u potrazi za hranom.
„Poslednjih nekoliko godina primetila sam supove, jer moja kuća i dvorište direktno gledaju na stene iznad sela. Viđam ih redovno, najčešće jednom sedmično u nekom periodu između 10 i 11 časova pre podne. Oni borave tamo na stenama, odmaraju se i lete, nekad ih vidim kroz dvogled“, kaže Savka Jovanović, meštanka Postenja.
I baš tu na stenama, Beloglavi supovi prave svoja gnezda. Lokacija im je idealna, nepristupačna a u podnožju je rečica. Međutim, Supovi u ovom kraju nemaju šta da jedu, te su i gnezda prazna. Priroda se pobrinula za stanište, međutim oni u ovom kraju imaju problem sa hranom. Selo je sve siromašnije sa ljudima, a kad nema ljudi nema ni supova jer nemaju šta da jedu.
Beloglavi sup je naša najveća ptica sa rasponom krila oko 2,80 m i prosečnom težinom od 7,5-8,5 kg, a može dostići i 11 kg. Ženka nosi samo jedno jaje, krajem januara ili početkom februara i na njemu leže oba roditelja 54-56 dana. Proces rasta izleglog mladunca na gnezdu traje od 110-130 dana. Gnežđenje se obavlja na stenama različitog sastava, uglavnom krečnjačkim. Gnežđenje beloglavog supa je grupno i obrazuju se kolonije, retko izolovani parovi. Polno sazrevanje traje od četiri do sedam godina, posle čega se mladi najčešće vraćaju u zavičajnu koloniju.
„Ne ostavljaju ta jaja, oni naprave gnezdo, borave na stenama, ali od mladunaca nema ništa. Znate, to je pametna ptica, ako proceni da nema dovoljno hrane za mladunče, od potomaka nema ništa. Oni ovde nemaju šta da jedu i potrebno im je alternativno hranilište“, priča Zorica Mitrović, koja takođe posmatra Beloglave supove i koja se angažovala da se projekat hranilišta sprovede u delo.
A to alternativno hranilište zahvaljujući ovim meštankama sve je izvesnije. Plan je da bude gotovo do kraja godine, te se narednog leta nadaju prinovama.
„To hranilište će biti na jednoj parceli iznad sela, direktno ispod stena na kojima oni borave. To je jedna nepristupačna njima, do koje je ostalo da se uradi još jedna deonica puta. Plan je da to bude ograđena parcela, strogo sanitarna, tu će se dovoziti lešina koju supovi jedu. To je zahtevan projekat ali je sve izvesnije da će biti sproveden u delo“, navodi Zorica Mitrović iz Postenja.
Meštani Postenja, predvođeni Zoricom i Savkom, naredne godine uz pomoć zaposlenih u parku prirode Kanjon Trešnjice gde takođe postoji kolonija Beloglavih supova, preuzeće i ulogu rendžera, te su spremni da brinu o hranilištu i blagu koje im je priroda podarila.
Đ. Mijailović
