I dok se u normalnom, civilizacijskom svetu novinarstvo podrazumeva kao odgovorna društvena delatnost, kao merilo demokratije i nosilac slobode i ljudskih vrednosti, ovde u Srbiji kao da nema dna potonuću.
Ono se izučava još od petog razreda osnovne škole, sa pet najvažnijih pitanja, i gde su činjenice prevashodne. Čudi da neko ko sebe naziva novinarem, za šaku dinara ili evra, može toliko da obesmisli i profesiju i ljudski karakter.
Tako u moru beščašča dodaje se još jedan primer na stubu srama. U predvečerje obeležavanja godišnjice tragične pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, sa TV Informera, koji je preuzeo ulogu udarne pesnice od Pinka i Hepija, došle su skandalozne izjave o „šatro žrtvama“, nesuvisle tvrdnje o terorizmu na železničkoj stanici, i javni servis doprineo je krajnje ciničnoj izjavi predsednika države da je prvog novembra neka utamica…
U petak uveče, baš kao i pred 15. mart u Beogradu, skupila se grupa sa Informera, Pinka, Hepija, Studija B, i inih, da kao vest dana proturi priču o hapšenju Miše Bačulova, izazivanju nereda i opasnosti po ustavni poredak. I na sam dan veličanstvenog komemorativnog skupa ove televizije emituju neadekvatne snimke, pred događaj, o malom broju prisutnih a kasnije predsednik slavodobitno izjavi da je to bio „debakl“.
Po teroriji i praksi ove delatnosti događaj je centar, ono što se ne može prenebeći, a može se različito tumačiti, ali se ne sme iskriviti. I to zarad nekoga i nečega.
Na televiziji slika je primarna, ali ono što su preneli svetski mediji, odavanje počasti kod Železničke stanice kao i na obalama Dunava, nije se moglo videti na prorežimskim medijima. Da sram bude veći potrudili su se i zaposleni na javnom medijskom servisu, RTS kao i RTV, gde su mnogi prošli i čuvenu Bi-Bi-Si školu, pa je prva vest u udarnoj informativnoj emisiji Dnevnik 2, bilo obraćanje predsednika i parastos u Hramu Svetog Save.
Uzgred predsednik je bio nemarno i nepristojno obučen, u farmericama sa obućom neprimerenom za hram i događaj. I tek treća vest bio je sam događaj – komemoracija u Novom Sadu. Onako ovlaš, sa istorijatom i nekako da se sve to sakrije. I nastavilo se i dalje, besramnim napadima na Dijanu Hrku, omalovažavanjem, a kasnije čak i iskrivljavanjem samih događaja.
Uključenje predsednika u program Informera, bio je prst u oko ljudima koji misle svojom glavom i veruju svojim čulima, nešto što je Džon Lok označio kao početak nauke i racionalizma u Evropi. Tobož, sve su izazvali blokaderi, kako to oni pogrdno nazivaju studente, da su napali ljude u Ćacilendu, a bilo je obratno.
I po ustaljenoj praksi, već u ponedeljak uveče, predsednik gostuje u „Ćirilici“, i gle čuda, najveći broj loklanh medija prenosio je ovo po ko zna koje obraćanje predsednika države, koje ima malo veze sa značajem i smislom posla za koji je plaćen.
Dobro je što, ipak, ima protivteža ovakvom poražavajućem padu profesije, oni pravi novinari i redakcije. Doduše, malobrojni su, kao N1, Nova S, Danas, Radar i još neki slobodni mediji koji svetle u ovoj pomrčini.
Dragan Eraković
